Šta je altruizam?

Kada ste se poslednji put zapitali…

• Koliko u nama ima ljubavi za svet koji nas okružuje onda kada nam najviše treba da osetimo da smo voljeni?
• Koliko smo puta darivali nekome nešto bez očekivanja da nam bude uzvraćeno, pre ili kasnije?
• Koliko smo puta pomogli – ili poklonili nešto totalnim strancima koji nam nikada neće moći uzvratiti na isti način?
• Kada smo poslednji put svesno učinili nešto dobro sa ciljem da pojedinac ili većina uživa tu dobrobit ali ne i mi sami?
• Kada smo poslednji put iskazali naklonost u odnosu sa ljudima koji nas svakodnevno okružuju, u kući, u školi, na poslu itd.?
• Kada smo poslednji put pružili podršku tim istim ljudima i pohvalili njihov trud (za šta god se iskreno zalažu)?
• Kada smo ih poslednji put pažljivo saslušali o stvarima koje ih muče i pružili im podršku, razumevanje i istinsko saosećanje?
• Kada smo poslednji put zaista brinuli tuđu brigu sa željom da smislimo adekvatno rešenje i pomognemo određenoj osobi koja nam se obratila za pomoć?
• Da li su loši primeri (nevaspitanja, bezobzirnosti i malodušnosti) sa kojima se susrećemo zaista zaslužili da budu naše usvojene navike samo zato što osećamo da su dobri ljudi u manjini? -Ili zato što nas otrovni jezici nazivaju budalama?
• Da li se zaista osećate dobro kada namerno propustite priliku da nekom pomognete?

Razmislite još jednom

• Koliko ste puta poželeli da se ljudi oko vas nađu u vašoj (trenutno teškoj) situaciji i razumeju kako vam je? Da li uvek stavite sebe na tuđe mesto pre nego što počnete da osuđujete?
• Koliko puta ste pomislili kakav je osećaj biti u koži četvorogodišnjeg dečaka koji sedi na vlažnom betonu i prosi? Ili kako je biti u koži osamdesetogodišnje bake koja nema para za lekove – ili pak fizikalca koji na vetru i kiši drugima kuću gradi?

• Mislite li da ima malo ljudi u svetu koji boluju od teških (neizlečivih) bolesti? Zamislite kako je njima teško buditi se i verovati u bolje sutra… I oni/e su nečiji/e očevi i majke, braća i sestre, bračni partneri. I od njih neko očekuje da se bore, da daju sve od sebe.
• Da li ste sigurni da ništa više ne možete učiniti za sebe i druge od onoga sto ste učinili do sada?
• Zapitajte se, da li postoji više stvari koje priželjkujete od onih na kojima ste zahvalni?
• Da li osećate zahvalnost zato što vam je neko podario ovaj život?
• Da li osećate zahvalnost zato što vam je neko podario sposobnost da vi nekome darujete – ili možda spasite život?
• Da li ste sigurni da svi ljudi koje volite to i znaju? Kada ste ih poslednji put podsetili na to?
• Da li vas proganjaju duhovi prošlosti? Da li vam kažu da ste juče, pre godinu ili deset, mogli oprostiti, učiniti ili pružiti više?
• Da li je vaše danas ustvari zarobljeno juče? Da li prihvatate nove ljude, okolnosti, nove emocije i misli? Ukoliko vam teško ide, molim vas pokušajte da prihvatite sebe sa svim sadržajem u glavi i osećanjima u srcu. Ne borite se sa njima i ne odbacujte ih. Prihvatite sve što se dšsava u vama koliko god vam to smetalo ili vas bolelo. Pokušajte da sa beskrajnim strpljenjem objasnite sebi sledeće: prošlost postoji kako bi nas osposobila i pripremila za budućnost koja je pred nama. Sva teška prošla iskustva donela su nam velika znanja, sva teška buduća iskustva doneće nam istinsku mudrost. Ako smo ovoga svesni, nećemo patiti jer znamo da su pred nama daleko važnija iskustva, daleko veće ljubavi i mnogo srećniji dani. -I što je najbitnije, bićemo spremni da prihvatimo sva iskušenja života jer znamo da nas na kraju putu čeka neko novo „JA“ koje zna i može mnogo više od našeg trenutnog „JA“. Za to „JA“ vredi živeti i boriti se.

Samoprevazilaženje je osnovni zadatak sa kojim smo svi poslati ovde. To ne biste smeli zaboraviti.

• Da li mislite da ćete lošim ponašanjem iskoreniti loše ponašanje? NE. Nebriga rađa nebrigu, nezadovoljstvo stvara nezadovoljstvo itd. Dobre sile potpomažu dobre a loše sile potpomažu loše. Sasvim logično. Ono što nije logično je ljudski razum koji nas vešto obmanjuje kada kaže da batinama treba iskoreniti nasilje, ratovima postići mir, netrpeljivošću graditi put ljubavi, egom graditi mostove jedinstva a prijateljstvo kupovati novcem.
• Zar ne biste voleli da se probudite nasmejani sa željom da ulepšate dan i sebi i drugima? Zar mislite da je to jako teško postići? Ukoliko mislite da jeste, pitam vas kada ste poslednji put pokušali? Pre nego što krenete da izobličujete stvari i previše brinete dok razmišljate o svemu što je bilo i što će biti, ko je šta zaslužio, koliko i zbog čega, dozvolite sebi da jednostavno volite čisto i iskreno kao kada ste bili dete. Deca nisu zlopamtila, brzo zaboravljaju i lako praštaju a uvek su puna entuzijazma, nežnosti i ljubavi. Budite kao dete, volite kao dete i učinite da se dete u vama ponovo zaigra šta god da radite… Osetićete neopisivu radost. Vaš osmeh biće blistav, a sjaj u oku podsetiće vas na dane kad ste prvi put bili zaljubljeni.

Ukoliko želite da promenite nešto kod drugih, pokažite im da mogu biti bolji sopstvenim primerom. Neka vas život bude najveća inspiracija ljudima koje srećete i onima koje volite. Učinite baš Vi prvi korak u preduzimanju promena, ne čekajte da to uradi neko drugi. Dokle ćemo čekati da neko drugi uradi nešto umesto nas a onda ga kritikovati što nije ispunio naša očekivanja? Ne čekajte da se svet promeni jer se to neće desiti samo od sebe. MI – pojedinci činimo svet i jedini način da ga promenimo jeste da svako od nas najpre promeni sebe i svoju percepciju istog. Prestanite očekivati od drugih, počnite očekivati od sebe i očekujte da nemoguće učinite mogućim. Iskorenite loše navike i budite istrajni. Ukoliko nemate dovoljno motivacije, stvorite je. Radite ono što volite, pridružite se deci i prijateljima u stvarima koje oni vole i smejte se, smejte se svi zajedno. Lepota života neuhvatljiva je i nestalna poput duge. Rađa se kada iskreno služimo jedni drugima, kada delimo radost i ljubav, kada razvijamo kreativnost i negujemo zahvalnost. Svakog jutra, umesto da brinete kako ćete obezbediti sebi i svojoj porodici sve što nemate, molim vas setite se svega sto imate. Budite zahvalni na svakom novom danu i slobodi koju imate na raspolaganju. Iskoristite je na najbolji mogući način i svakog dana učinite nešto na čemu ćete sutra biti zahvalni sebi. Svi tražimo sebe u drugima svesno ili nesvesno. Kada pronađemo deo sebe u drugoj osobi odmah mislimo da smo na pragu prave ljubavi, a kada uvidimo razlike cesto osuđujemo i bežimo. Nema razloga za strah, strah je odlika neznanja koje nam zatvara oči i srca. Ako budemo dovoljno hrabri, voljni i spremni da pogledamo istini u oči, ako zaista posedujemo svu rešenost i odlučnost da poboljšamo svoj život zarad sebe, onih koje volimo a onda i zarad ostatka sveta, onda ćemo u svakom pojedincu biti u stanju da prepoznamo nešto što nas spaja. Ukoliko uspemo da u svakoj jedinki vidimo srce i dušu koje služe istoj svrsi kao srce i duša u nama, onda ljudima nećemo uzimati greške za zlo. Nećemo proklinjati već ćemo praštati. Nećemo osuđivati već ćemo razumeti da svako od nas pogreši, neko više, neko manje. Neko sebi nanese najveće zlo, takva osoba treba naučiti da oprosti sebi pa tek onda drugima. Budimo jedni za druge, ne sami za sebe. Jer na kraju krajeva, svi mi potičemo iz istog izvora, možete ga nazvati kako god želite. Uprkos svim različitostima koje nas dele, svi smo mi duboko povezani. Ono što svako od nas ima i što u biti čovek jeste, to je SRCE, i to je DUŠA. Dok srce kuca, živi smo u ovom telu. Dok je duša u telu, svi smo mi osećajna, nesavršena bića. Ono što vas pogađa verovatno će pogoditi i vašeg kolegu ili komšiju, nemojte da vas zavaravaju uglađene i hladne glave. Takvi se najviše boje kad ostanu sami sa sobom. Niko nije postao veliki zato što je uspešno skrivao emocije, niti je iko ostao upamćen po lažnom veličanju sebe i negiranju sopstvenih osećanja. Kada biste otvorili svoje srce i oslušnuli unutrašnji glas svoje duše, vrata neznanja (strah, sumnja, nesigurnost i ljubomora) ne bi se više otvarala a vaše istinsko biće donelo bi u vaš život sve blagodeti koje ste nekada davno zakopali u sebe. Budite svetu ono sto želite da svet bude vama i pružite ljudima ono što želite da vama bude pruženo. Budite osoba kakva biste voleli da bude vaš najbolji prijatelj i učinite da vaši najbolji prijatelji budu ponosni na vas!

Autor

Anita Pešić