Kijavica, veliki ili mali problem?

Kijavica je najčešći simptom virusnih infekcija u pedijatriji, češća i od temperature. Roditelji se najčešće previše ne obaziru na nos.
Podeli  

Kijavica je najčešći simptom virusnih infekcija u pedijatriji, češća i od temperature. Jedino što se roditelji previše ne obaziru na nos, ne boje se i ne smatraju da je nešto važno kada curi i/ili kada je zapušen. Zato je temperatura kraljica, a kijavica običan pešak na šahovskom polju roditeljske brige. I sam termin je nejasan, ako ćemo pravo. Pod kijavicom većina nas podrazumeva curenje nosa i kijanje, a pred oči nam iskaču karikature ljudi sa crvenim nosem, ogrnuti ćebetom i sa nogama u lavoru. Međutim, kad već nemamo odgovarajuci termin za „rinitis“, ostaje da kijavicom zovemo i kad nos curi i kad je zapušen, bez obzira da li ima kijanja ili ne. Najčešće roditelji, ali i sama deca, ni ne primete da je nos zapušen (pogotovo ako imaju i alergije pa im je to “uobičajeno stanje”). Ne sluteći da je baš nos glavni krivac za bol u grlu i suvi kašalj, o upalama uva da i ne govorimo.

Osim kod beba, gde ne može da se ne primeti. Što je beba manja, to je veći problem sa zapušenim nosem. Ne mogu da jedu, ne mogu da spavaju, plaču bar duplo više nego obično, imaju i grčeve više nego obično (jer puštaju dojku da bi disale i tako gutaju vazduh). Sve u svemu, noćna mora. Pogotovo za novopečene roditelje koji ne znaju kako da pomognu bebi koja se (iz njihove perspektive) „guši“.

DA LI JE ČIŠĆENJE NOSIĆA BEBI BAŠ TOLIKO  VAŽNO?

Nakon što ste utrdili da nešto morate da preduzmete, na scenu stupaju razne sprave „za mučenje“ u vidu pumpica, cevčica (sa sve usisivačem), neke koje čak stavljate u usta i usisavate bebine sline („bljak“), plus 9 000 različitih saveta kako da to sve uopšte izvedete. Naravno da vam se vrti u glavi pitanje: „da li sve to baš mora?“. Na žalost, dok neko ne dobije Nobelovu nagradu za efikasno rešavanje globalnog problema zapušenog bebinog nosića ili dok dete ne poraste i samo nauči da prazni nos (mnogo sam i školske dece videla koja to ne umeju), ostaje vam samo „ono što mora“. A to je redovna toaleta bebinog nosića.

Koliko često? Koliko god je potrebno da bi beba mogla da spava, da jede, da diše… Kako? Kako god znate i umete. Dok ne probate, nećete znati koji metod vama odgovara. Od mene savet i preporuka za „NoseFrida“ metod, to jest cevčica čiji jedan kraj roditelj drži u ustima i polako, ali ipak dovoljno snažno, usisava sekret. Neće vam sline otići u grlo, ne bojte se. Postoji filter koji se menja i koji sprečava da udahnete bilo šta od tih ljiga. Uostalom, ne očekujte da tu sad izadje more slina. Naprotiv, „novajlije“ su uglavnom razočarane kada shvate da je tolika muka zbog jedva vidljivog žuto-zelenog končića dužine par milimetara. Eee, ali kada detetu lakne posle takvog „servisiranja“, onda shvatite koliko je bebin nosić mali i koliko je mala količina sekreta dovoljna da mu ometa posao disanja. Curenje obično mnogo manje smeta i lakše se sa tim boriti, prosto jer je lakše izvlačiti kad ima šta da se izvuče. Medjutim, suvi sekret, tamo negde pozadi, koji se samo da čuti, a nikako videti ili jos teže izvući, je prava muka Tantalova za roditelje. Tu na scenu stupa fiziološki rastvor.

ŠTA JE U STVARI FIZIOLOŠKI RASTVOR I ČEMU OVDE SLUŽI?

Fiziološki rastvor je bukvalno slana voda, ali ako ćemo pošteno i more je „samo slana voda“ pa ga obožavamo. Upravo se i prave različite koncentracije koje imaju raspon od „običnog“ fiziološkog rastvora koncentracije soli 0.9% (što je u rangu sa krvlju i nadalje će se pod pojmom „fiziološkog rastvora“ podrazumevati ova koncentracija) do „hipertonog“ od 3% (što je u rangu sa morskom vodom). U medicini se upotrebljavaju i neke druge koncentracije, ali za toaletu nosa se sve svodi na ovaj opseg. Možete koristiti običan, u flaši kao za infuziju pa se ispira uz pomoć šprica, mnogo je varijanti za najmanji uzrast u vidu plastičnih ampulica (Bebisol i slično) od 5ml odakle direktno istiskujete u nosić, ali je ipak najviše u obliku spreja (Nisita, Physiomer, Marisol, Tetrisal, AquaMaris, Marimer i još na desetine brendova kojima je zajednička koncentracija 0,9%).

Fiziološki rastvor sam po sebi je potpuno bezbedan za upotrebu od samog rođenja. Oprez je potreban kad je u pitanju jačina mlaza. Ukoliko previše agresivno ubacujemo fiziološki, snažnim mlazom uperenim prema središnjoj pregradi nosa, može se desiti da povredimo nežnu sluzokožu i da malo i raskrvarimo. To nisu velike povrede, ali su opomena da budemo malo nežniji, da koristimo kapi fiziološkog ili specijalne sprejeve za bebe koji imaju kontrolisani mlaz. Svakako ne smemo da se obeshrabrimo i odustnemo od „servisiranja“ nosića jer je sluzokoža najosetljivija i krvari najviše kada je suva, kada je napadaju virusi i alergeni.

Fiziološki rastvor nije lek, to je pomoćno sredstvo koje vlaži nosnu sluzokožu, natapa onaj suvi sekret koji čujemo a ne možemo da izvučemo, razređuje gusti sekret koji se teško iskašljava. Za se ove funkcije je potrebno vreme i upornost. Kada tanjir i nije mnogo prljav, nego samo zelite da sperete prašinu, jer je recimo dugo stajao, onda je dovoljno da ga samo poturite pod mlaz tekuće vode. Ali, ako je reč o zagoreloj šerpi koja je stajala par dana, onda mlaz vode i nije tako efikasan već morate da nebrojeno puta natapate kako bi se skorele naslage odvojile. Tako vam je i sa nosem i fiziološkim rastvorom. Nije baš efikasan, ali je jedino što mozemo.

ZAŠTO BEBAMA NE STAVLJAMO “PRAVE KAPI ZA NOS”?

Ako nastavimo sa kuhinjskom analagijom i šerpu (to jest nos :)) ostavimo i dalje da se suši, odnosno ne radimo baš ništa po tom pitanju, tek onda je nikad nećemo oprati kako treba. Ponekad morate upotrebiti “deterdžent” i onda ide brže i efikasnije. To važi za decu stariju od 2 godine kada već mogu da se koriste „prave“ kapi za nos. Tu mislim na vazokonstriktore kao što su Operil, Olynth, Nafazol, Snup… Postoje i druge vrste kapi i sprejeva, ali one nisu “prave kapi za nos” tj nisu vazokonstriktori. Obično su i to fiziološki rastvori kombinovani sa nekim dodacima (hijaluronska kiselina, pantenol, ektoin i slično). I za njih, kao i za vazokonstriktore važi pravilo da se upotrebljavaju po preporuci lekara, isključivo. Vazokonstriktori nusu uvek kapi, vrlo često su u obliku spreja, ali u daljem tekstu ćemo ih zvati samo „prave kapi za nos“.

Zašto prave? Pa zato što im je to glavna i jedina funkcija – smanjiti sekreciju i otpušiti nos. Efikasne su, ali im ponekad dejsto kratko traje (kad su tegobe izraženije). U tim slucajevima, NIKAKO ne povećavati količinu kapi ili učestalost davanja bez podrške lekara! To su lekovi, a ne pomoćna sredstva i mogu imati neprijatna neželjena dejstva (pospanost ili razdražljivost, sniženje temperature tela, ostećenje sluzokože). Fiziološki rastvor je bezbedniji, možemo ga upotrebiti nebrojeno puta i bez lekara. Kod dece mlađe od 2 godine je i jedino rešenje, pošto „prave kapi za nos“ u tom uzrastu ne preporučujemo (vaš pedijatar ponekad može napraviti izuzetak, ako situacija to zahteva, i eventualno predložiti razblaženje). Međutim, za decu stariju od 2 godine, a pogotovo za školsku decu, “prave kapi za nos” su spas i pravo olakšanje. Moramo ih samo koristiti mudro – kad jednom počnemo, 2-3 puta dnevno, ne prekoračujući dozu određenu uzrastom deteta, ali i bez preskakanja i prekidanja, ne duže od 7 dana osim po nalogu lekara. Kada se ovakve kapi koriste samo “po potrebi”, onda završimo sa dugotrajnom (zlo)upotrebom kapi gde nemamo rezultate koji očekujemo. Uz to može doći i do obrnutog efekta (tzv. medikamentozni rinitis) gde je nos u sve gorem stanju, umesto da se situacija popravlja.

ČEMU SLUŽI HIPERTONI FIZIOLOŠKI RASTVOR?

Hipertonim rastvorom zovemo zapravo koncentrovaniji (oko 3%), to jest slaniji fiziološki rastvor. So “vuče” sa sobom vodu, pa samim tim hipertoni rastor „vuče“ više sekreta od “običnog” fiziološkog rastvora, odnosno efikasniji je. Bezbedan je jednako, ali njegovu upotrebu ipak ograničavamo na 3-4 puta dnevno. To su sprejevi kao Marisol hypertonic, Marissimo, Physiomer hypertonic, Quixx extra, Sinomarin i slični.

DA LI FIZIOLOŠKIM RASTVOROM MOŽEMO INHALIRATI BEBU?

Da, običnim fiziološkim rastvorom, obično sa 2.5ml, se moze inhalirati i sasvim mala beba, ali ne očekujte da inhalacija sama po sebi zameni pravi „servis“ nosića. To je više jedno odlično natapanje i predradnja za čišćenje. Zato je najbolje je da posle upravo takve inhalacije probate da lično izvučete šta se izvući da…

Druga je stvar inhalacija hipertonim rastvorom, to spada vec u lečenje, obično bronhiolitisa i takodje služi za razređivanje sekreta (ali ovog puta zaglavljenog u bronhijama) i olakšavanje iskašljavanja. O tome u nekoj drugoj priči.🙂

KAKO SE UOPŠTE ČISTI BEBIN NOSIĆ?

Sama tehnika čisćenja nosića zavisi od toga za koju ste se pumpicu odlučili. Ali neke osnovne smernice su:

– ležeći položaj za bebe, a malo stariji mogu biti i u krilu jednog roditelja, dok drugi „radi“

– svakako vam je potreban pomoćnik, bar dok se ne uhodate, a posle možete dete umotati u peskir ukoliko je to uopšte potrebno ili će jednostavno saradjivati bolje kad je starije

– u ležećem položaju je malu bebu potrebno okrenuti na stranu kada se ubacuje fiziološki i to uvek prvo stavljamo u „gornju“ nozdrvu

– ubacujte po par kubika ako koristite špric, sprejevi već imaju granicu koliki će mlaz biti, sa oznakom “baby” su prilagođeni i najmlađima. Iako veća deca mogu i više, novorođencadi je dovoljan i jedan mililitar za početak

– nikad ne usmeravajte mlaz ka nosnoj pregradi

– sacekajte desetak sekundi između ubacivanja fiziološkog (to zovemo “ispiranje” ili “natapanje” nosića) i usisavanja sekreta pumpicom ili cevčicom

– ako drugi kraj cevčice stavljate u svoja usta, povukli ste i ništa se nije desilo, natopite ponovo pa povucite snažnije.

– ako je u pitanju „kruškica“ ili slišna pumpica, prvo je stisnite i stisnutu uvucite u nozdrvu (opet ne prema pregradi), pa je otpustite dok je jos u nosiću i izvucite

– postupak mozete i odmah ponoviti ako niste zadovoljni rezultatom, a sigurni ste da ima sta da se izvuče

– iako vam se sve čini komplikovano, surovo i bez mnogo efekta, sve što ste uradili i pokušali je veliki korak napred i neizmerna pomoć vašem blagu da diše.

KAKO TO DA JE DETETU NOS I DALJE ZAPUŠEN IAKO GA REDOVNO “SERVISIRAMO”?

Zato što je to slana voda, a ne magija koja rešava sve naše probleme. Da bi nešto bilo potpuno bezbedno i za najmlađi uzrast, mora da bude što prirodnije (tj fiziološki, onako kako je i u našem telu) i samim tim nije preterano efikasno. Ali zato možemo ponavljati češće nego što bismo sa nekim lekom, ne treba nam lekar, intervenisaćemo i u sred noći ili dana, ako našem detetu to čini dobro.

U svakom slučaju, čak iako naizgled nema očiglednih rezultata (nos i dalje zapušen), nepostojanje komplikacija, kao što je upala uva na primer, je takođe uspeh. Najlakše je odustati, pogotovo što ni bebe baš nisu oduševljene i dosta plaču tokom samog procesa. Ali to je i prirodno, jer kako bi vam drugačije rekla „Hej, zašto mi guraš to u nos, golica me i sliva mi se u grlo“, a ni odrasli ljudi bas ne bi smatrali prijatnim sve navedene postupke iako nimalo ne bole niti štete. A nije ni da imate drugo rešenje za taj uzrast…

DA LI VREDI TOLIKO MUKE?

Ne potcenjujte taj preslatki ukras na bebećem licu, ima on i te kako važnu ulogu u imunitetu i zaštiti od virusnih infekcija. Čist nos i čiste ruke (pored ishrane i sna) su osnovna brana za svaku vrstu virusa, valjda smo svi naučili protekle godine. Naravno da kijavica moze biti i alergijskog porekla, ali to je posebna tema. Bože, kolika nauka oko jednog nosa 😀

Čistite noseve i nosiće, čuvajte se ali i uživajte u druženju sa vašim najmlađim. Voli vas vaša doktorka Mira 😘

Prijatelji znaju da cene
kad sa njima podeliš dobar link

Kijavica, veliki ili mali problem?
Kijavica je najčešći simptom virusnih infekcija u pedijatriji, češća i od temperature. Roditelji se najčešće previše ne obaziru na nos.
Podeli  


Napiši komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here





Exit mobile version