Grinje su paraziti iz grupe zglavkara (Arthropoda) slične minijaturnim paucima. Naziv njihovog roda Dermatophagoides, koji potiče iz grčkog jezika, znači „jedu kožu“. Primarna hrana su im mrtve ćelije ljudske kože ali ne žive na samim ljudima. Žive u ljudskom okruženju, u svakoj kući ili stanu. Ima ih u krevetima, dušecima, posteljini, zavesama, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju. Najviše ih ima tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u šupljine između vlakana, gde su bezbedne od usisivača i drugih opasnosti. Odatle izlaze na površinu da uzmu hranu.
Spavaće sobe odnosno kreveti, dušeci, jastuci i ćebad su najpogodnija mesta za njihov život i razmnožavanje.
Grinje su u proseku duge od 0.2 mm do 0.3 mm. Zbog svojih malih dimenzija i prozračnih tela vidljive su samo pod mikroskopom.
Kreću se po površini ali mogu da se prenose i vazdušnim strujama prouzrokovanim običnim kućnim aktivnostima. Zbog svoje male težine u vazduhu mogu da lebde od 20 minuta do 2 sata pre nego sto padnu na tolo.
Životni vek muških grinja je 20 do 30 dana, a oparena ženska grinja može živeti i do 70 dana, i izleći 60 do 100 jaja u poslednjih 35 dana života.
Iz jajeta se izleže larva sa šest nogu, i nakon perioda od 20 do 30 dana, izleže se odrasla grinja sa osam nogu.
Grinje se hrane izumrlim ćelijama ljudske kože, peruti, dlakama ljudi i zivotinja i raznim drugim organskim materijama (čestice brašna, testenine i slično) koje su sastavni deo kućne prašine.
Neophodan uslov za ishranu i razmnožavanje grinja je vlažnost vazduha preko 60%. Vlaga u vazduhu je važna jer grinje ne uzimaju vodu ustima, nego je apsorbuju iz vazduha. Kada je vlažnost manja od optimalne, grinje funkcionišu sporije, na kraju postaju uspavane i mogu da umru.
Grinje nemaju želudac pa se najveći deo varenja obavlja van organizma. Zbog toga luče enzime koje smeštaju na čestice organske materije kako bi je svarile pre nego što je unesu u organizam. Grinje jedu istu hranu više puta, i svaki put je samo delimično svare. Između dva jedenja, česticu ostavljaju da se sama rastvori. Česticu koju grinja više neće jesti, naučnici nazivaju fekalijom grinje.
U proseku, ljudsko telo odbaci oko 1,5 g kože svakog dana (približno 300 do 450 grama godišnje), što je, pod idealnim uslovima, dovoljno da se nahrani oko milion grinja.
Alergija na grinje
Upravo fekalije i čestice kojima se grinja hrani, a koje su u procesu varenja, su uzrok alergija. Na ove čestice grinja luči enzim Der p1 na koji ljudsko telo alergijski reaguje. Zašto je to tako? Enzim Der p1 razgrađuje ljudsku kožu i na taj način omogućava grinjama da je pojedu. Ovako jak enzim ljudsko telo prepoznaje kao opasnost i dolazi do alergijske reakcije.
Samo telo grinje je sastavljeno od hitina (kompleksnog polisaharida izgrađenog od aminošećera) koji štiti grinju od spoljnih uticaja. Kako grinja raste ona odbacuje čestice hitina na koje ljudi takođe mogu alergijski da reaguju.
Simptomi alergije na grinje
Alergijski simptomi se najčešće javljaju tokom noći i jutra. Počinju sa curenjem iz nosa, uključuju kijanje a ponekad i svrab i suzenje očiju.
Konstantno izlaganje alergenima može dovesti do hroničnog zapaljenja sluznice nosa (nazalne sluznice), što može dovesti do nazalne hipertrofije sluznice. Osobe alergične na grinje imaju simptome alergijskog rinitisa, odnosno ne mogu da dišu, stalno kijaju, a disanje kroz usta može dovesti do čestih infekcija uha, grla i nosa.
Hipersenzitivna reakcija može prouzrokovati smetnje u disanju (bronhijalne opstrukcije) nakon nekog vremena izlaganja grinjama. Ovo kasnije može dovesti i do bronhijalne astme. Simptomi koji su karakteristični za astmu uključuju kašalj, naročito noću, otežano i veoma teško disanje.
U posebnim slučajevima gde je ugrožena i koža, moze doci do svraba, crvenila i koprivnjače.
Zanimljivost u vezi alergije
Osobe sa alergijom na grinje mogu doživeti alergijsku reakciju nakon konzumiranja rakova (jastoga, kozica). Kao i grinje, i ove morske životinje pripadaju rodu zglavkara (arthropoda) i sadrže proteine slične onima koje ima grinja (Der p10). Osetljivi imuni sistem vidi ove proteine kao opasne i tako nastaje alergijska reakcija. Ovakve alergijske reakcije mogu da se jave i posle konzumiranja mekušaca, kao što su školjke i puževi.
Šta ubija grinje?
Da bi se rešili grinja, neophodno je da ih ostavimo bez hrane, odnosno potpuno proteramo prašinu iz kuće, što je gotovo neizvodljivo.
Ipak, uz redovno održavanje čistoće svih tkanina koje nas okružuju, broj grinja može znatno da se smanji.
Pošto se ovi paraziti najviše zadržavaju u tkaninama, najbolje bi bilo smanjiti broj tepiha, zavesa, draperija, tapiserija i ostalog pokućstva u kojem grinje žive. Sve sto nam nije potrebno treba ukloniti iz prostora u kome živimo. Smanjiti im životni prostor je prvi korak ka ubijanju grinja.
Nakon toga treba imati na umu da sledeće stvari provereno ubijaju grinje:
- Pranje tkanina na temperaturi višoj od 60 °C ubija grinje. Dokazano je da pranje posteljine, prekrivača i jastuka na visokim temperaturama ubija grinje. Ako deklaracija kaže da je dozvoljeno iskuvavanje možete da perete i na 90 °C. Ukoliko materijal ne može da podnese visoke temperature, broj grinja može da se umanji temeljnim ispiranjem čistom vodom posle pranja. Deterdženti nisu od velike pomoći, pošto su ovi paraziti otporni na većinu hemikalija.
- Zamrzavanje tkanina i plišanih igračaka ubija grinje. Grinje su osteljive na ekstremne temperature pa ih zamrzavanje ubija. Ostavi tkaninu 24h u zamrzivaču a onda je nakon toga operi da iz nje izbaciš svu prašinu, nečistoće i grinje. Na temperaturi ispod nule grinje će zaista uginuti, ali ako se tkanina posle ovakvog tretmana ne opere, prašina koja se zadržala u njima privući će nove parazite.
- Mala vlažnost vazduha ubija grinje. Grinje vodu unose apsorbcijom iz vazduha pa je za njihov rast i razmnožavanje idealan vazduh čija je vlažnost veća od 60%. Smanjiti vlažnost ispod tog nivoa se postiže provetravanjem prostorija. Cirkulacija vazduha pomaže da vlaga, koja se stvara u kupatilu, kuhinji a i prilikom samog našeg znojenja, napusti prostorije u kojima živimo.
- Sunce ubija grinje. Često možemo da pročitamo da sunce ubija grinje, međutim sunce je zaslužno za isušivanje tkanina, a grinje bez vlage ne mogu da funkcionišu. Ukoliko ostavimo posteljinu na suncu ono će je isušiti od našeg znoja i vlage koju je tokom noći upila iz vazduha.
Kako se boriti protiv grinja?
Borba protiv grinja u kući je konstantna, kao što je konstantna pojava prašine tako su i grinje nešto protiv čega se treba konstantno boriti. Teško je potpuno ih ukoniti iz kreveta, posteljine, plišanih igračaka ali jeste moguće elimisati ih toliko da više ne postoje alergijske reakcije na njih.
Za efkasnu borbu važna je rutina koju treba da uspostaviš u održavanju čistoce prostora u kome živiš.
Evo saveta kako to da uradiš:
- Peri posteljinu jednom nedeljno. Pekrivače, čaršave i navlake peri najmanje jednom nedeljno, na programu za mašinsko pranje posteljine, na temperaturama preko 60 °C.
- Peri dečije plišane igračke jednom nedeljno. Pošto su manje veličine od prekrivača i ćebadi, zamrzni ih u zamrzivaču na 24h pa ih nakon toga operi. I pranje igračaka treba da bude na temperaturi od preko 60 °C. Plišane igračke koje ne možeš da opereš na ovoj temperaturi, nakon odmrzavanja operi na temperaturi koja je deklarisana na njima. S obzirom da su punjene, plišane igračke su raj za grinje, pa ih zato drži dalje od dečijeg kreveta.
- Usisavaj i briši prašinu dva puta nedeljno. Dva puta nedeljno ustvari nije mnogo ako to radiš redovno. Ova praksa ti neće predstavljati napor jer lako postane navika i rutina pa ćeš se posle kraćeg vremena ubrzati. Za usisavanje koristi usisivače sa hepa filterima ili vodenom parom. Klasični usisivači ponovo raspršuju grinje u vazduh jer obična kesa usisivača jednostavno ne može da zadrži i filtrira tako male čestice. Vodena para, usisivača na paru, zagrejanja do temperature od preko 140 °C ubija mikrobe, bakterije, viruse, grinje i druge mikroorganizme. Konstantan mlaz vodene pare pod pritiskom, duboko prodire u tepihe, dušeke i tapacirani nameštaj, eliminišući grinje, a zatim efikasan i snažan motor usisava prljavštinu, kao i tela uginulih grinja. Online je moguće pronaći veliki izbor paročistača i usisivača na paru za poručivanje.
- Peri zavese jednom mesečno. Pošto nemamo čest kontakt sa zavesama, dovoljno je prati ih jednom mesečno takođe na temperaturi od preko 60 °C.
- Održavaj vlažnost vazduha ispod 60%. Provetravaj prostorije bar jednom dnevno. Ne dozvoli da prostorije budu celog dana zatvorenih vrata i prozora. Idealno je održavati nivo vlažnosti vazduha u prostorijama između 30 i 50%. Vlažnost vazduha se meri pomoću merača vlage, koji možeš kupiti i online.
Evo još nekoliko saveta koji će ti pomoći u borbi protiv grinja
- Kupuj antialergijske jastuke, dušeke i presvlake koje su nepogodna sredina za život grinja. Dušeci koji imaju Actigard zaštitu, koja sprečava razmnožavanje grinja, predstavljaju neprijateljsku sredinu za njih.
- Nabavi navlake otporne na grinje za tvoje jastuke i dušeke. Ovo će sprečiti dolazak alergena u dodir sa licem i telom.
- Tepisi i staze su takođe omiljeno skrovište grinja te ih treba izbegavati ili imati što manje u prostoriji.
- Ukoliko se u sobi nalazi itison, od zida do zida, zameni ga tepihom, parketom, ili laminatom.
- Koristi klima uređaje sa filter sistemima, i često peri i dezinfikuj filtere.
- Neophodno je znati da izbeljivači i deterdženti ne mogu uništiti grinje.
Postoji li sprej protiv grinja?
Na tržištu postoje sprejevi protiv grinja. Možeš ih pronaći pretragom na internetu, ali postoji i jednostavan način da sami napravimo sprej protiv ovih štetočina.
Sprej je dobar za delove nameštaja koje ne možemo da peremo, koji su nepristupačni ili na neki drugi način teški za pranje. Sprej je svakako odličan i kao dodatak svim merama borbe o kojima smo gore pisali.
Evo šta je za pravljenje spreja potrebno:
- Flašica koja ima prskalicu
- Ulje eukaliptusa ili karanfilića
- 1 litar vode
Priprema:
U litar vode sipajte 20 kapi ulja i promućkajte.
Sprej je dobar za delove nameštaja koje ne možeš da pereš, a za posteljinu i zavese koristi ulje tako što ćeš nekoliko kapi sipati u dozu deterdženta koju inače koristiš.
Protiv grinja u tepihu pomešaj 10 kapi ulja sa sodom bikarbonom i kroz sito prosej po tepihu. Posle pola sata usisaj.
Protiv grinja u posteljini, presvlakama i drugim predmetima koje često pereš, koristi ulje tako što ćeš po nekoliko kapi sipati u dozu deterdženta pre nego što ga sipaš u mašinu.
Za kraj podeliću sa tobom video koji jeste na engleskom ali u slučaju da ti to nije problem može slikovito da objasni grinje i njihov život u našem okruženju.
