Bol u grlu kod dece

Jesen je već stigla, školska godina je odavno krenula i eto nama virusnih infekcija. Korona nije ni jesen sačekala i sa delta sojem nam je pokazala da su deca itekako na udaru.

Korona je takođe virus, praktično je samo testiranjem možemo razlikovati od drugih virusa, pa zato sve navedeno važi i za kovid infekciju. Mere zaštite i izolacija su strožiji, nadzor intenzivniji, ali sve ostalo je isto.

Bol u grlu je najčešći simptom u pedijatriji zbog kog se odlazi lekaru. Kijavica je svakako mnooogo češća, ali se zbog nje retko brinemo i većina zna da tu antibiotici ne mogu ništa, pa se ne javljamo baš uvek lekaru zbog takvih „sitnica“.

Sa gušoboljom je drugačije. Prvo, jer nešto boli, a kad boli – deca plaču, slabije jedu, nervozna su pa se ta nervoza, na putu do roditelja, višestruko uvećava. U ovom svetu jurnjave, posla i hroničnog nedostatka novca, nikom nije do čekanja da se dete „skroz“ razboli. Pokušavaju se razne metode, čajevi, čak i neki „bapski lekovi“ (većina ovih je ipak vrlo logična i nezasluženo se ponekad u startu odbacuje), ali ako boli već drugi dan – pravac kod lekara. Čak iako nema temperature, dete lepo jede i igra se. Jedino što se ujutro, po ustajanju, požali na bolno grlo. „Jedino“. Kao da je to malo.

I još nešto. Znate onu situaciju kad ste vi teškom mukom i preko veze zakazali kod pedijatra, a kad odvedete dete i on ga pita „Jel’ te boli grlo sine?“ vaše mezimče sa osmehom odmahuje glavicom, izrezili vas do kraja i potpuno negira da je to jutro ronilo krokodilske suze koliko ga je grlo bolelo. Ponekad insistirate kod pedijatra na antibioticima jer „poznajete svoje dete i to će sutra sigurno biti gnojna angina“. Ako već i nije, samo pedijatar nije temeljno pregledao grlo za one dve sekunde koliko je dete izdržalo špatulu u ustima.

Međutim, iako u većini slučajeva roditeljima dajem za pravo, ovde se pokazalo da najviše greše i roditelji, a bogami i mnogi lekari. Bol u grlu nije ekskluziva streptokokne angine (koja se leči antibioticima), već naprotiv – u dve trećine slučajeva (i više) je virusna infekcija u pitanju i antibiotici mogu samo pogoršati stvari. Pa kako da znamo da nije u pitanju streptokok? Jedna trećina nije mali procenat. I nije. Ali, nije tako teško ni prepoznati ozbiljnu situaciju. A još lakše dokazati, samo nam treba strpljenja (eventualno i para, ako strpljenja nemamo).

BAKTERIJSKA (STREPTOKOKNA) UPALA GRLA, GNOJNA ANGINA

Sumnja da se radi o streptokoknoj upali grla je najčešći razlog upotrebe antibiotika u pedijatriji. Iako je mala verovatnoća da je u pitanju bakterija, lake ruke za antibiotik su i roditelji i lekari. Tri dana čekanja na rezultat brisa nam se čini dugo, brzi strep test je za većinu nedostupan, a uporna temperatura nas plaši. Zato je važno razumeti, imati strpljenja i racionalno sagledati situaciju.

Kod bakterijske upale grla imamo gušobolju koja je naglo nastala, zajedno sa veoma visokom temperaturom, dete ne može ni pljuvačku da proguta, a kamoli da jede normalno. Ponekad dete (pogotovo mlađe) povrati na početku, a sam bol ne prestaje već se pojačava i praćen je bolnim i uvećanim podviličnim i/ili vratnim limfnim žlezdama, Sve navedeno je jako sumnjivo na streptokok kao uzročnik i tu se kreće sa antibiotikom ne čekajući rezultate brisa kojeg je ipak dobro uzeti pre terapije. Lek se obavezno daje 10 dana.

Pritom NEMA zapušenog nosa, kašlja, suznih očiju, kijanja, promuklosti… Ukoliko je bilo koji od pomenutih simptoma prisutan, prevagu nosi sumnja na virusnu infekciju i antibiotik se odlaže do dolaska rezultata brisa. Detetu se u međuvremenu daje simptomatska terapija kako bi mu se ublažile tegobe.

Da li to znači da ako moje dete ima sve znake gnojne angine, ali pritom i kašlje, da se može isključiti dijagnoza streptokokne infekcije? Ne, ne znači. Virusna infekcija je mogla nastati ranije i streptokok može da bude samo „lopov“ koji koristi situaciju. Međutim, to je ipak ređi slučaj i teško da će antibiotik pomoći, a može biti sasvim uzaludno dat. Najbolje je odvesti dete lekaru, koji će u tom slučaju uraditi dijagnostiku koja mu je dostupna – idealno analizu krvi + brzi test na streptokok, eventualno i rapid test za Covid 19, i tek onda će proceniti potrebu za antibiotikom.

Da li je streptokokna upala grla isto što i gnojna angina? Uglavnom da. Ali streptokoknu infekciju grla možemo imati i bez gnoja, a gnojna angina je uvek streptokokna. Ili nije gnoj uopšte u pitanju (iako bismo se zakleli da jeste) već beličaste naslage raspadnutih ćelija sluzokože koje samo liče na gnoj. Tada je i rezultat brisa grla negativan.

Tipičan primer za to je PFAPA sindrom ili pak infektivna mononukleoza, virusna infekcija koja ima skoro indentične simptome kao i gnojna angina i na početku ih samo laboratorijski možemo razlikovati. Ali o mononukleozi nekom drugom prilikom, dok sam o PFAPA sindromu već pisala.

Zaključak – ako Vaše dete ima SAMO jak bol u grlu, ima visoku temperaturu koja je naglo nastala i uvećane su mu limfne žlezde – obavezno se javite lekaru i  bris grla se svakako preporučuje. Ukoliko su tegobe postepeno nastale, blaže su i promenjive, praćene kašljem/kijavicom/promuklošću/konjuktivitisom (bilo čime od ovoga), pritom je opšte stanje dobro – ne morate žuriti, jer verovatno je u pitanju virus. I možete dati nešto od simptomatske terapije da mu ublaži tegobe. Međutim, instinkt roditelja je najvažniji parametar koji otvara vrata pedijatrijske ordinacije, makar za konsultaciju. Pedijatar će proceniti sve ostalo.

VIRUSNA INFEKCIJA GRLA

Kod virusnih infekcija dete po pravilu nema pomenute simptome – nagli početak izuzetno jakog bola u grlu, visoka temperatura, uvećane i bolne žlezde. Uglavnom se požali na bol u grlu ujutru, neposredno nakon ustajanja. Može da ga boli jako, nezavisno od gutanja ili sasvim blago. Često bol varira u toku dana ili potpuno nestane do sledećeg jutra. Promuklost je čest prateći simptom i kad je prisutna, uvek treba da zadrži pero koje ispisuje recept sa antibiotikom. Bolje je u tom slučaju sačekati. Tokom noći proverite kako diše i ako ga zateknete otvorenih usta, sve je razjašnjeno – i promuklost i bol su usled sušenja grla, zato i prolazi tokom dana.

Ako bi neko i uključio antibiotik za ovakve simptome – većina gušobolja bi nestala nakon par dana (kao što bi za toliko nestala i bez antibiotika), a ponekad bi se tek onda razvili drugi, izdajnički simptomi tipične virusne infekcije – kašljucanje i kijavica, ponekad suzenje očiju, osip po koži, poneka afta ili slično. Onda je situacija jasna i nikakva dijagnostika nije ni potrebna – reč je o virusnoj infekciji. Štedi se i vreme i novac, a i crevna flora deteta će svima biti zahvalna, što direktno utiče na imunitet (i sadašnji i budući) naših naslednika.

Neki roditelji se doduše tek tada zbune, kako to – novi simptomi a dete pije antibiotik? Ponekad ni bol u grlu ne prolazi, pa se ređaju drugi antibiotici – noviji, „jači“ i sve to do prirodnog završetka infekcije („oko sedam dana ako lečimo i oko nedelju dana ako ne lečimo“) kada zasluge pripisujemo poslednje upotrebljenom leku. „Ovaj Amoksicilin ništa ne valja, Pancef je zakon“ i slično…

Ne popujem i ne prebacujem nikome, nema pedijatra koji se nije prevario sa upalom grla, uključujući i pisca ovih redova. Ali, neizostavno zagovaram oprez i zadršku. To nikako ne znači da treba zanemariti opšte stanje deteta i zdrav razum. Za dete koje ima sasvim blage simptome, pogotovo kad je bez temperature – sačekati razvoj situacije i po potrebi reagovati pomoćnom, simptomatskom terapijom. Za dete koje ima veće tegobe i visoku temperaturu – dijagnostika i nadzor pedijatra (ako treba i u bolnici – kao na primer kod mononukleoze ponekad). Sa takvim stavom, neće promaći nijedna streptokokna infekcija koju treba lečiti. Da, dobro ste razumeli – one blage i bez većih tegoba se i ne leče. Jer lečimo dete, a ne dijagnozu.

Stara garda se ne bi složila sa mnom, imajući u vidu reumatsku groznicu i poststreptokoknu upalu bubrega, ali sada već i vrapci na grani znaju da su to imunološke kategorije i da se javljaju i kod dece koja su propisno ispila svih deset dana antibiotika. Tako da: ako smo sigurni, potvrdili smo i dete ima tegobe – ne oklevati sa odgovarajućom terapijom, u dovoljnoj dozi i dovoljno dugo!. Ako je sve „možda“, „za svaki slučaj“, dete nema veće tegobe, samo ima pozitivan bris- nema opravdanja za razbijanje prirodne odbrane dečjeg organizma. Jedino ako u porodici (ili vrtićkoj grupi/đačkom odeljenju) ima dece sa ozbiljnom imunodeficijencijom (što je ipak veoma retko), onda se suzbija i kliconoštvo – to jest daju se lekovi kada je bris grla pozitivan čak i bez simptoma kod deteta kome je otkriveno. U svim drugim slučajevima nije opravdano rutinsko (pa ni kontrolno) proveravanje briseva grla.

O aftoznim infekcijama, koje su uvek virusnog porekla, čitajte ovde

KAKO POMOĆI DETETU KOJE IMA BOLNO GRLO?

Sve sam objasnila. Ili bar probala tako nešto. međutim to ne čini lakšom situaciju i želju da pomognete vašem mezimčetu kada ga grlo baš puno boli. Šta mu dati, kako pomoći?

1. RASTVORI ZA ISPIRANJE GRLA

Srećom, u današnje vreme ima puno preparata koji deluju lokalno. I to za različite uzraste i na više nivoa. Kao antiseptici – ubijaju viruse i bakterije. Na licu mesta, lokalno. I ne idu u krv. Nešto po principu sapuna. Njime takođe sve to isto radimo, samo sa kože, obično ruku. Ili joda, kojim na primer čistimo ranu kada se povredimo. Pa i ovde je grlo povređeno. Ima povidon joda u obliku rastvora za ispiranje grla. Upravo je ovaj rastvor moje omiljeno i najefikasnije pomoćno sredstvo za prvu pomoć kod gušobolje, bilo kog porekla.

Antiseptični rastvori za grlo se preporučuju bez obzira na uzrok bola u grlu. Ne smanjuju bol (ili bar ne previše), ali skraćuju trajanje simptoma i često sprečavaju komplikacije. Najjednostavniji su primeri povidon jod za ispiranje grla i 3% hidrogen. Oba preparata dodatno razblažujemo. Najčešće ide jedna kafena kašičica u šoljici mlake vode (oko 50ml). Tako napravljen rastvor se grglja oko pola minuta i zatim ispljune. Ovo je jeftin, dostupan i efikasan način da pomognete detetu.

Pomenutim rastvorima je minus što im je ukus neprijatan i ne vole ih ni odrasli, a kamoli deca. Ako baš odbijaju, možete koristiti komercijalne, već spremljene rastvore za ispiranje grla kao što je Tantum verde, koje takođe možemo razblažiti ako su „prejakog  ukusa“.

Ipak, glavna mana rastvora za ispiranje grla u pedijatriji je što ne znaju sva deca da ispiraju grlo, mogu da progutaju tečnost i uglavnom su namenjeni za školsku decu (preko 6 godina).

Zato treba težiti prirodnim i bezbednim rešenjima kao što je čaj od žalfije, dugo poznat, provrereno efikasan i bezbedan rastvor za ispiranje svih uzrasta. I sasvim mala deca se mogu naučiti da grgljaju, pa i ako progutaju – samo će imati koristi 🙂

 

Po uzrastu kome su namenjeni razlikujemo i druge preparate – sprejove i pastile. Pastile iz razumljivih bezbedonosnih razloga nisu namenjene deci mlađoj od 6 godina nikada, a neke se mogu koristiti tek od dvanaeste godine. Sprej koji je bezbedan za malo dete, svakako može koristiti i starije dete. Ali ako je obrnuto – tj. imate potrebu da sprej koji koristite vi ili starije dete aplikujete mlađem detetu, obavezno proverite da li je prihvatljiv za taj uzrast. Vaš doktor može ponekad i preskočiti poneku stepenicu, ali vi nemojte na svoju ruku.

Mnogo je sprejova (što je pravilan izraz, iako sam prvo mislila obrnuto :)) na našem tržištu koji se mogu koristiti kod dece, od prve ili druge godine. Tantum verde je primer brenda koji ima i rastvor za ispiranje grla i pastile (pravilno lozenge) sa dve arome, a i sprejova ima u dve jačine – „običan“ za mlađu  i „forte“ za stariju decu. Isti sastav ima i Brax sprej za grlo. Lysobact P sprej takože ima i antiseptičko i analgetičko dejstvo (ujedno ubija mikrobe i ublažava bol lokalno). Tu je i  Apis gola koja ima prirodne sastojke: propolis, acerolu, timjan i žalfiju pa se stoga daje već od prve godine. Na bazi propolisa je i Propomucil sprej, ali on ima takođe ima dvostruko dejstvo, samo malo drugačije, jer sadrži i preparat koji razlaže sekret koji se sliva u grlo.

Propolis, aloja, žalfija, timjan, kamilica, nana, crni slez – su inače najčešći sastojci koji čine bazu prirodnih sprejova koji su uglavnom bezbedni i za decu (Propomint, Marissimo, Anginal Max junior, Herbiko, Propolaid, Halyko…). Ehinacea u Ehinaid spreju, kao i koloidno srebro u Srebroseptu i sličnim sprejovima – rezervisani su za stariju decu (preko 12 godina).

Kao što se da videti, ima mnogo vrsta (previše?) i razlikuju se po ceni, aromi, kompleksnosti (poneki sadrže i supstancu koja ublažuje i bolove, čak i anestetike). Ne možete znati dok ne probate, ali nemojte ni davati silne novce i stalno menjati. Uvek se mogu zameniti čajevima od pobrojanih biljaka (uz dodatak čaja od lista kupine koji možda drži i prvo mesto za ovu indikaciju), što je još i bolje jer se dete istovremeno i hidrira.

3. ANALGETICI – lekovi za ublažavanje bolova. Svi sirupi za decu koji služe za obaranje temperature (antipiretici), su istovremeno i analgetici, to jest mogu da posluže i protiv bolova. Bilo da su na bazi Paracetamola ili Ibuprofena. O doziranju sam već pisala ovde. Ne zaboravite da lekove protiv bolova uzimamo i mi, pa zašto ih ne bismo davali i deci? Pogotovo kad baš boli, recimo afte, a i ako nemamo neki drugi izbor. Sirup dozirajte špricem kako biste izbegli da se zalepi za aftu, jer onda boli još i više. Posle sirupa obavezno da ispere usta i posle 20-30 min treba pokušati i hranjenje jer bi trebalo manje da boli

4. HRANA/ NAPICI – Koju ćete hranu ili napitke ponuditi detetu sa bolnim grlom najviše zavisi od uzrasta deteta, ali i od samog uzroka gušobolje. Za upalu krajnika i anginu – topli napici i tečna hrana (supe, čorbe i slično) su najbolji izbor. Nemojte siliti dete da jede, ako mu je i gutanje pljuvačke napor. Zato ćete tečnost nuditi redovno i proaktivno. Što je dete mlađe, to više treba da se uključite u održavanje hidriranosti. Sokovi su retko dobar izbor, a voda je uvek ok. Vruć čaj je idealan za krajnike, promuklost, grlo koje je suvo i peče. Vruće toliko koliko dete može da izdrži.

Međutim, za sve vrste aftoznih infekcija grla – hladnije je bolje. Ne baš ledeno, ali rashlađeno da. Hranu birati po tome koliko lako se guta. Krompir pire, kiselo mleko, puding, pa i sladoled Nisu poželjni čokolada, keks, hleb, grickalice niti bilo šta što se može zalepiti za aftu i pojačati bol, otežati zaceljivanje. Takođe nisu poželjne ni kisele namirnice koje bi pekle u dodiru sa ranicom u ustima – sokovi, voće, kisele salate.

Možda ste zbunjeni ovim – „ako ovo, onda ono“? Onda vam ne preostaje ništa drugo do da gledate u svoje dete i pratite razvoj situacije. Kao papagaj da ponovim pedijatrijski očenaš – ako dete (van temperature) lepo jede i spava, igra se i aktivno je uobičajeno, baš nas briga da li je bakterija ili virus. To znači da je njegov imunitet sasvim sposoban da se izbori sa „uljezom“ koji god da je.

Pomenuti nadzor je neophodan jer se kod dece stvari menjaju u par sati pa se iz jedne krajnosti začas uleti u drugu. Čuvajte i ostale ukućane/drugare jer možda drugi nisu iste sreće sa odbrambenim snagama organizma (pogotovo oni baš mali, ali i bake i deke), pa što je za nekog „laka gušobolja“ za drugog može biti mnogo ozbiljnija situacija. 

Ove tekstove sam zamislila da posluže kao prva pomoć, kao daska za spasavanje kad vas izjeda sumnja i nedoumica. Želja mi je da kad pročitate, prepoznate i vaše probleme, razumete i bolje se nosite sa takvim situacijama kada vas strefe. U stvari, želja mi je da vas strefe što ređe, ali je neminovno, neizbežno i normalno da se deca razboljevaju, samo ne moraju i roditelji da „obole od brige“ već da budu pravi eksperti u onome što im je priroda namenila – nezi svog deteta. Voli vas vaša doktorka Mira