Ne uzimajući u obzir tuđe mišljenje, običaje ili kulturu, možemo lako doći u situaciju da se sa nekim teško razumemo!
Mnogi se sećaju starog crtanog filma u kome američki mačor na meksičkom brodu poliva zapaljenog drugara benzinom umesto vodom, komentarišući da ovi čudno pišu reč voda. Posmatrajući stvari uvek sa svoje tačke gledišta, ne uzimajući u obzir tuđe mišljenje, običaje ili kulturu, možemo lako doći u situaciju da se sa nekim teško razumemo.
Danas nam je, mnogo lakše nego ikada pre, moguća komunikacija sa ljudima iz drugih zemalja i različitih kultura i običaja. Kada smo zatvoreni u svom malom mikrokosmosu često ne možemo da primetimo da neki drugi razmišljaju i rade na potpuno drugačiji način. Svi smo mi ljudska bića, iste fiziologije, ali istorijski i kulturni faktori znatno utiču na ponašanje u određenim sredinama.
Ono koji se školuju ili rade u stranim zemljama znaju koliko im problema, u početku, zadaju obrasci ponašanja, uobičajeni za tu sredinu. Često to dovodi do smešnih situacija ali ponekad može da bude i izvor problema.
Ceo svet deli godinu na 365 dana,12 meseci, 52 sedmice, dan na 24 sata i tako dalje. Ipak, odnos prema vremenu i njegovom korišćenju i planiranju se razlikuje na različitim meridijanima. Kao i uvek, generalizacija i stereotipi nisu dobri ali neki obrasci postoje.
O ovim obrascima pisao je britanski lingvista i svetski putnik Ričard Luis, koji je opšte obrasce ponašanja po pitanju organizacije vremena u pojedinim zemljama vezao za ekonomiju, ali je to primenjivo i za ostale sfere ljudskog ponašanja. Luis napominje da je definisanje nacionalnih karakteristika isto što i prelazak minskog polja uz korišćenje nepouzdanih zaključaka, koji rezultira iznenađujućim izuzetkom. Ipak, tvrdi on, postoje neke nacionalne norme.
Luis je stavio pojedine zemlje u relaciju sa tri kategorije.
U prvoj su one u kojima preovlađuju linearne aktivnosti. U njima se planira, raspoređuje, organizuje, sledi i poštuje planirani niz aktivnosti i radi se jedna po jedna stvar. Nemačka i Švajcarska su u toj grupi.
Multiaktivnost preovlađuje u zemljama u kojima žive živahni, pričljivi ljudi, koji rade mnogo stvari odjednom. Oni ne planiraju svoje prioritete prema vremenskom rasporedu, nego prema ličnom osećaju važnosti pojedinačne teme ili sastanka. Italijani, Latinoamerikanci i Arapi su u ovoj grupi.
Reaktivne su one kulture u kojima su poštovanje i ljubaznost prioritet. Kod njih se sagovornik sluša tiho i pažljivo i oprezno se reaguje na njegove predloge. U ovu grupu spadaju Kinezi, Japanci ali i Finci.
Mogli bismo reći da se ovde radi o predrasudama i da je ova kategorizacija samo plod mašte jer svuda postoje pristojni i nepristoji, i, na kraju, globalizacija vodi, pre ili kasnije, prema unifikaciji ponašanja. Nasuprot tom mišljenju, Luis ostaje pri svojoj tvrdnji i kaže da se norme ponašanja ne menjaju značajno kroz vreme. Mogu se uočiti jasni trendovi, obrasci ponašanja i jaka tradicija. Reakcije Amerikanaca, Evropljana ili Azijaca su predvidljive, obično su uniformne i najčešće su upravljane njihovim kulturnim obrascem. U zemljama, u kojima se dešavaju nagle političke i ekonomske promene (Rusija, Kina, Mađarska, Poljska, itd) duboko ukorenjene vrednosti i verovanja će odoleti trenutnom pokušaju promene sistema vrednosti, koji nameću vlade ili multinacionalne korporacije.
Luis je napravio grafikon, kojim je predstavio svoje viđenje tipova kulture.
Slika 1, Grafikon Luisovih kulturnih tipova
Šta mοžemo očekivati od pojedinih kategorija predstavljeno je na sledećoj slici:
Slika 2, Ponašanje pojedinih tipova
Suština ove analize je da nam pomogne u razumevanju načina na koji treba da se ponašamo u susretu sa ljudima iz drugih kultura. Ako se koncentrišemo na kulturne korene ponašanja određenog naroda, kako u poslu tako i u druženju, možemo predvideti i izračunati, sa iznenađujuće visokom verovatnoćom, kako će drugi reagovati na naše predloge ali i proceniti kako će oni prići nama, kaže Luis.
Nije loše znati sve ovo, ali naše ponašanje prema drugim ljudima nikada neće biti pogrešno ako im se obraćamo pristojno i sa poštovanjem. Otvoren um, spreman da napreduje, uvek će naći način da prevaziđe kulturne razlike. Oni sa predrasudama i predubeđenjima ionako ostaju kod kuće.
PV
Izvor: magazinzdravo.rs
