Abortus – teška odluka?

Život nas često iznenadi kada to najmanje očekujemo. Ponekad su iznenađenja dobrodošla, ali u određenim situacijama izazivaju nevericu i šok. Neplanirana trudnoća može da uplaši mnoge žene koje smatraju da još nisu spremne za toliku promenu i odgovornost koju donosi roditeljstvo.

U Srbiji se godišnje obavi između 150.000 i 200.000 abortusa.

Svaki medicinski postupak, kao i abortus, nosi sa sobom mogućnost komplikacija. Prekid trudnoće, i kada se obavlja u najsavremenijim medicinskim uslovima, uvek je rizičan. To je, pre svega, ozbiljan hirurški zahvat, koji može da ostavi i fizičke i psihičke posledice na zdravlje.

Abortus ili pobačaj predstavlja spontani prekid trudnoće odstranjenjem embriona ili fetusa iz materice. Može nastati zbog smrti fetusa, ili rezultira njegovom smrću. Nastaje i spontano, zbog komplikacija tokom trudnoće, ili se može izazvati. Pobačaj se mora dogoditi pre 28. nedelje trudnoće, pod uslovom da dužina ploda bude manja od 35 centimetara, a težina manja od 1.000 grama. Ovi uslovi nisu apsolutni, jer je u većini slučajeva plod ovih veličina sposoban za život. Društvena prihvatljivost pobačaja kao sredstva kontrole porasta broja stanovnika varira od perioda i od područja tokom cele istorije. U grčko – rimskom svetu, pobačaj je bio metod ograničavanja broja članova porodice. Sa pojavom hrišćanstva, pobačaj je bio strogo zabranjen, a oni koji su ga primenjivali rizikovali su da budu izopšteni iz crkve.

Sve do 1951. godine, abortus nije bio regulisan posebnim zakonskim propisima. Važila je samo primena Opšteg krivičnog zakonika, kojim je abortus bio izričito zabranjen, a učiniocem krivičnog dela smatralo se ne samo lice koje izvršava abortus, već i žena nad kojom je izvršen. Od 1951 – 1959. Krivični zakon kao učinioca više ne tretira ženu nad kojom je pobačaj izvršen. Prvi propisi kojima se reguliše pravo na abortus pojavili su se 1952. godine kada je doneta Uredba za vršenje dopuštenog pobačaja. Danas je u mnogim zemljama namerni pobačaj zakonom dozvoljen, dok u drugim zakonodavstvo dozvoljava namerni prekid trudnoće, samo pod određenim uslovima: ako je ugrožen život majke, ako je trudnoća posledica silovanja ili incesta, ako se želi sprečiti rođenje deteta sa medicinskim problemima ili ako majka misli da ne može da podigne dete.

Abortus nije samo jednostavna medicinska procedura. Za mnoge žene predstavlja događaj koji promeni njihove živote usled značajnih fizičkih, emocionalnih i duhovnih posledica. Žene koje trpe posledice abortusa govore kako bi im bilo mnogo lakše da im je neko ukazao na sve činjenice i rizike abortusa.

Pobačaj se može izazvati različitim metodama. Upotrebom oštrih predmeta, fizičkom traumom, ispijanjem većih količina žive i još mnogim tradicionalnim metodama. Moderna medicina koristi lekove i hiruške tehnike za izazivanje pobačaja. Približan broj namernih pobačaja, izvedenih u 2003. godini, u svetu, iznosio je oko 42 miliona, što je pad prema gotovo 46 miliona pobačaja izvedenih 1995. godine. Danas, pravo na podnošenje zahteva za prekid trudnoće ima trudna, poslovno sposobna žena. Zahtev se podnosi odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi s dokazima da trudnoća nije prešla 10 nedelja i da prekid trudnoće neće neposredno ugroziti zdravlje žene. Uz zahtev je potrebno priložiti i lekarska uverenja.

Indikacije za prekid trudnoće, koja je starija su sledeće: 1. Medicinske – postojanje oboljenja, koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene, 2. Etičke ili pravne – trudnoće uzrokovane silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest, 3. Eugenčko – biološko – genetički faktori, koji oštećuju plod, oboljenje majke od rubeole, nepodudarnost krvnih grupa, 4. Socijalne – loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća. Po zakonu abortus vrši lekar/ka specijalista/kinja u zdravstvenoj ustanovi, koja raspolaže odgovarajućom medicinskom opremom.

RIZICI I KOMPLIKACIJE

Svaki medicinski postupak, kao i abortus, nosi sa sobom rizik i mogućnost komplikacija. Procenat rizika komplikacija kod abortusa u prvom tromesečju je 1%. Što je trudnoća starija i procenat komplikacija koje se mogu javiti nakon abortusa je veći. Komplikacije se javljaju u prvih nekoliko dana posle prekida trudnoće. Rizici su sledeći:

1. Infekcija – jedna od najčešćih komplikacija. Pored korišćenja sterilnih instrumenata i antiseptika, postoji mogućnost da bakterije dospeju do materice. Dolazi do visoke temperature, bolova u stomaku. Ako se ne leči, može prouzrokovati ozbiljna oboljenja, sterilitet, pa i smrt.
2. Zaostalo tkivo – pošto lekar koji izvodi abortus ne može da vidi unutrašnjost materične duplje, može se desiti da u materici ostane izvesna količina tkiva ploda ili posteljice. Znaci su: jako krvavljenje koje traje više od 3 nedelje, izbacivanje komada zgrušane krvi, jaki grčevi… Ponekad se daju lekovi koji izazivaju kontrakcije mišića materice i izbacuju preostalo tkivo. Druga mogućnost je uklanjanje tkiva postupkom aspiracije ili kiretažom.
3. Perforacija – dolazi do perforacije ukoliko instrument probije zid materice. Veći rizik postoji u poodmakloj trudnoći, nego kod abortusa u prvom tromesečju. Ako je žena budna, osetiće oštar bol ili grč. Ako abortus nije završen pre perforacije materice, biće završen kasnije u bolnici.
4. Krvavljenje – jako krvavljenje iz materice u toku abortusa i posle njegovog završetka se najčešće dešava kod abortusa koji se rade u trećem tromesečju trudnoće. Ponekad prekomerno krvavljenje može biti znak zaostalog tkiva, perforacije ili nemogućnost materice da se kontrahuje (skupi).
5. Cepanje cerviksa – kod abortusa koji se rade u drugom tromesečju trudnoće, veća je mogućnost da dođe do povrede, cepanja grlića materice. Može se desiti da žena ne oseti povredu koja se dogodila, ali je lekar mora obavestiti i uneti podatke o povredi u njen zdravstveni karton. Manji rascepi zarastaju i bez lečenja, dok ozbiljnije povrede zahtevaju šivanje.
6. Neuspeo abortus (nastavljena trudnoća) – retko se dešava da nakon čišćenja materične duplje, žena i dalje bude trudna. Verovatnije je da se ovo dogodi u ranoj trudnoći, manje od 4 nedelje nakon začeća, 6 nedelja od prvog dana poslednje menstruacije. Neophodno je da se tkivo iz materice odmah nakon abortusa ispita, da bi se utvrdilo da li je svo tkivo izvađeno. Delimično obavljen prekid trudnoće se dešava u situacijama kada je plod kompletno promašen ili kada je u pitanju višestruka trudnoća, pa jedna beba bude uklonjena, a druga ne. Ako do ovoga dođe, znaci trudnoće su i dalje prisutni, a abortus se mora ponoviti kroz nedelju dana.
7. Postabortalni sindrom (krv u materici) – Do ove komplikacije dolazi kada se materica ne kontrahuje normalno, pa se krv zadržava u materičnoj duplji ili kad zgrušena krv blokira izlaz. Nakupljena krv pojačava bol, grčeve I izaziva mučninu.

Devojka na razne načine može sprečiti neželjenu trudnoću. Uzimanjem kontraceptivnih pilula, koje vam može preporučiti vas ginekolog, u razgovoru sa njim dobićete one koje su najbolje za vas. Korišćenjem zaštite tokom odnosa možete sprečiti ne samo trudnoću, već i polno prenosive bolesti koje vam kasnije mogu predstavljati veliki problem prilikom začeća. Pilula za „jutro posle“ se smatra sredstvom za kontracepciju i jedan je od načina za najraniji abortus. One ne sprečavaju začeće, već onemogućavaju impantaciju embriona u zid materice, što znači da već započeti život ne može da se nastavi.

Abortus može ostaviti trajne štetne posledice po reproduktivno kao i psihičko zdravlje majke, pa se onda rađa nemogućnost začeća kada želja postoji. Valja misliti i o duševnom zdravlju majke nakon sprovedenog abortusa. Dolazi do trauma, depresije, pa čak i suicidnog ponašanja…
Na kraju, dobro razmislite želite li abortus. Da li ćete tokom celog života nositi u sebi misao da ste ubili jedan život? Ukoliko se osvrnemo oko sebe, možemo da primetimo puno žena koje iz zdravstvenih razloga nikada neće biti u prilici da osete čari trudnoće, a vi ste neplanirano zatrudneli… ukazala vam se prilika da budete majka.

Uraditi abortus, biti roditelj detetu ili ga dati na usvajanje – svaka opcija nosi posledice koje će trajati čitav život. Odlučite same! Imate pravo da znate sve svoje opcije i dosta informacija koje mogu imati uticaja na vašu odluku, da li da uradite abortus ili ne. Zapitajte se…

Kontracepcija

Savremena žena mora da zaštiti sebe od neželjene trudnoće.

Kontracepcija podrazumeva skup mera, postupaka i metoda kojima se sprečava začeće, i predstavlja najrazumniji način kontrole rađanja. Postoji nekoliko vidova zaštite od neželjene trudnoće, a glavni preduslov za njihovo korišćenje je da ne remete normalan seksualni odnos, da su neškodljivi za zdravlje i da su efikasni.

Kontraceptivna sredstva su namenjena isključivo osobama koje su polno zrele i seksualno aktivne. Na našem tržištu postoji nekoliko vrsta zaštite od neželjene trudnoće, a mi vam ih ovde i predstavljamo.

Hemijska kontracepcija

Podrazumeva korišćenje vaginalnih pena, želea, tableta i kapsula. Deluje dvostruko: hemijski i mehanički. Hemijski menja kiselost vagine i time se stvara nepovoljna sredina za spermatozoide. Mehaničko dejstvo se ogleda u okruživanju spermatozoida kojima je onemogućeno prodiranje u matericu. Hemijska kontracepcija se nanosi pre samog odnosa tako što se aplikuje u vaginu. Dejstvo počinje posle 10 minuta i traje do dva sata. Ova sredstva nisu potpuna zaštita od neželjene trudnoće pa se predlaže da se kombinuju sa prezervativom. Njihova prednost je u tome što ne utiču na hormonski balans u telu žene.

Barijerna kontracepcija

Ima za zadatak da spreči prodiranje spermatozoida do materice. Ova vrsta kontraceptivnih sredstava uključuje prezervativ, dijafragmu i cervikalnu kapu. Prezervativ je najsigurnije sredstvo koje se najlakše koristi i jedino je kontraceptivni sredstvo koje vas pored neželjene trudnoće štiti i od polno prenosivih bolesti. Sačinjen je veoma fine i tanke gume i koriste ga muškarci. Dijafragma i cervikalna kapa su mehanička sredstva koja se postavljaju na grlić materice i sprečavaju prolazak muških polnih ćelija. I ova sredstva zaštite imaju svoju prednost u tome što ne utiču na hormonsku sliku korisnika.

Spirala (materični uložak)

Spirala pripada biološkoj grupi kontraceptivnih sredstava. Dugačka je između 2 i 4 cm i ima oblik slova T. Pravi se od plastike ili se plastika kombinuje sa bakrom i lekar je vrlo lako stavlja u duplju materice. Pravi se u nekoliko veličina koje odgovaraju različitim veličinama materice. Spirala sprečava jajnu ćeliju da se zalepi za zid materice i na taj način reguliše neželjenu trudnoću. Ovaj vid kontracepcije se preporučuje isključivo ženama koje su rađale, jer je zaštita spiralom stalna od momenta postavljanja. Uz redovne šestomesečne kontrole, može da se nosi i do 7 godina.

Hormonska kontracepcija

Takođe spada u kategoriju bioloških kontraceptivnih sredstava i smatra se jednim od najefikasnijih vidova zaštite od neželjene trudnoće. Kontraceptivne pilule u sebi sadrže hormone slične hormonima koji se stvaraju u jajnicima tokom svakog ciklusa. Međutim, pilule menjaju hormonsku ravnotežu i na taj način ne dozvoljavaju sazrevanje i izbacivanje jajeta. Jedna kutija sadrži 21 pilulu koja se pije svakog dana. Posle toga se pravi pauza od 7 dana u kojima se dogodi i ciklus. Posle 7 dana bez pilule počinje novi ciklus. Veoma je važno koristiti ih prema uputstvu jer samo jedna preskočena pilula može da utiče na oslobađanje jajne ćelije. Ukoliko se koristi pravilno, zaštita i tokom onih 7 dana kada se ne konzumiraju je zagarantovana. Ovaj vid kontracepcije se preporučuje ženama pušačima do 35-e godina, a nepušačima do 40-e.

Postoji još i hormonska injekcija gde se hormon direktno ubrizgava u mišićnu masu i sporo se oslobađa naredna 3 meseca, koliko maksimalno i traje zaštita.

Nijedno kontraceptivno sredstvo se ne sme koristiti bez prethodne konsultacije sa lekarom, jer posledice mogu biti pogubne po sveukupno zdravlje

Računanje plodnih dana je često korišćen, ali nepouzdan način za sprečavanje začeća, pogotovo za žene i devojke koje imaju neredovne cikluse. Inače, osnova ove metode je činjenica da se u mesec dana dogodi samo jedna ovulacija i to je jedini period kada je moguće začeti, kao i tri dana pre i jedan dan posle same ovulacije, jer spermatozoidi mogu da prežive 48 do 72 sata. Ovulacija se dešava između 14. i 16. dana menstrualnog ciklusa, što znači da su plodni dani od 11. do 17. dana ciklusa, te u ovom periodu treba izbegavati odnose.

Ukoliko ste imali nezaštićen seksualni odnos i sumnjate da je moglo doći do začeća, postoji jedna metoda koja se koristi u hitnim slučajevima. Pilula za dan posle nije kontraceptivno sredstvo, ali može sprečiti začeće ukoliko se uzme najkasnije 72 sata nakon rizičnog odnosa. Ona sprečava da jajna ćelija stigne do materice. Ova metoda sprečavanja trudnoće se ne sme koristiti više od dva puta godišnje i to u konsultaciji sa lekarom.

Saveti

1. Pre upotrebe kondoma, obavezno proverite rok trajanja i pažljivo ga otpakujte da ga ne biste oštetili ili probušili.
2. Da bi pilula za kontracepciju bila efikasna, trudite se da je pijete svakog dana u približno isto vreme.
3. Najsigurniji način da se zaštitite od neželjene trudnoće i polno prenosivih bolesti jeste istovremena upotreba kondoma i pilule za kontracepciju.

Reference:
Jovana Mitrović
izaberizivot.org.rs
sr.wikipedija.org
pasarella.rs
kakopedija.com