Gajenje začinskog bilja jedan je od najkorisnijih hobija kojim bismo mogli da se bavimo. Dovoljan je mali prostor na terasi, u bašti, na balkonu, ili pak u kuhinji koja prima direktnu sunčevu svetlost i koju možemo da iskoristimo za gajenje aromatičnog bilja. Govorimo o biljkama poput bosiljka, origana, ruzmarina, majčine dušice, nane, peršuna, matičnjaka, vlašca, mirođije i čili papričica.
Gajenje ovog začinskog bilja ima više prednosti kao što su jednostavnost u uzgoju i održavanju. Idealane su za nas koji imamo malo iskustva u gajenju biljaka jer ne zauzimaju puno mesta a u svakom trenutku imamo sveže i zdrave začine koje možemo da iskoristimo u pripremi različitih i ukusnih jela.
Ove biljke mogu uticati na naše dobro raspoloženje tako što održavaju vazduh u kući čistim, a možemo i da uživamo u njihovom specifičnom, aromatičnom mirisu.
Zaista je dobar osećaj kada možemo začiniti jela zdravim začinima koje sami gajimo. Aromatično bilje je bogato vitaminima i mineralnim solima: posebno su dosta zastupljeni vitamin C i vitamin A, gvožnje, kalcijum i kalijum. Na primer, peršun sadrži dosta vitamina C, dok su nana i ruzmarin bogati gvožđem. Zajednički sastojak svim aromatičnim biljkama su esencijalna ulja koja daju karakterističan i prepoznatljiv miris.
Neke od aromatičnih biljki poput majčine dušice, origana i vlašca imaju dobre antioksidativne karakteristike koje su korisne u suzbijanju delovanja slobodnih radikala čime ograničavanju užeglosti hrane. Značajan doprinos začinskog bilja zdravoj ishrani je u tome što daju prelepu aromu hrani, pa možemo smanjiti količinu kuhinjske soli u jelu, kao i ostalih veštačkih začina.
Naglasiću još jednom da su ove biljke odlične za sadnju kako u bašti tako i u saksiji, potrebno je samo da budemo maštoviti, vredni i kreativni pa da napravimo svoj mali aromatični vrt. Evo nekoliko korisnih i pravih sorti koje možemo gajiti i kojima možemo začiniti svoju hranu.
1. Bosiljak
Bosiljak je jednogodišnja biljka, možemo je sejati na proleće (u martu) i sačekati da nikne, ali najbolje je kupiti sadnicu koja je već porasla pa je presaditi.
Sadnice bosiljka lako se mogu naći na pijacama, u svim prodavnicama voća i povrća, pa čak i u nekim supermarketima.
Ako se odlučiš ipak za sejanje moj ti je savet da zemlja bude što više rastresita i drenažna (na dno saksije stavi kamenčiće) kako bi lako propuštala vodu. Temperatura mora biti iznad 15 stepeni.
Bosiljak voli sunce i visoku temperaturu, pa je savet da bude izložen direktnoj sunčevoj svetlosti. On raste tokom cele godine, ali više voli letnje mesece.
Zemlju treba održavati vlažnom iako ne sme biti preterano vlažna – previše vode razblažuje ukus lišća. Biljku je najbolje zalivati ujutru.
Posle nedelju dana nakon sejanja bosiljak će niknuti, nakon čega će mu trebati mesec dana za berbu prvih listova. Berbu počinjemo branjem najvećih i najstarijih listova.
Vremenom će izrasti sitni cvetići, ali njih je potrebno orezivati da bi se podstakao rast ove aromatične biljke. Bosiljak je izuzetno mirisna biljka a njegovi nežni listovi su izrazito aromatičnog ukusa. Koristi se uglavnom u mediteranoskoj i azijskoj kuhinji.
Sveži bosiljak može da zadrži duže svežinu ako ga stavimo u plastičnu kesu i čuvamo u frižideru. Takodje se može zamrznuti. Listiće iseckamo i stavimo u posudice za led, prelijemo maslinovim uljem i zimi možemo direktno da ga dodajemo sosevima i supama. Bosiljak se može čuvati i koristiti i suv. Čuva se u mraku u staklenoj posudi oko šest meseci, medjutim njegov ukus je mnogo bolji kada se jede svež.
2. Origano
Origano je biljka koja se lako uzgaja a može se gajiti i u zatvorenom i na otvorenom. Biljka origana je poreklom iz toplih krajeva. Origano je dosta zastupljen u italijanskoj i grčkoj kuhinji. Odlično se slaže sa mesom, salatama, picama, fokačama i jelima na bazi paradajza.
Uzgajanje origana je jednostavno. Ovaj začin se može gajiti ili sadnjom semena ili kupovinom već niklih sadnica u malim saksijama. Zahvalna je za sadnju oko baštanskog povrća, naročito oko pasulja i brokule zato što uništava parazite i insekte.
Biljke origana imaju visoku otpornost, kako u slučaju suše, tako i u slučaju jake hladnoće. Kao i kod svih biljaka, bitno je da zemlja nema stajaću vodu koja bi prouzrokovala trulenje korena. Ako je obezbeđena drenaža bilo koje zemljište je pogodno za setvu origana.
Seme prvo treba posaditi u zatvorenom, najbolje početkom proleća. Seme origana treba pospati po zemlji i prekriti ga vrlo tankim slojem zemlje. Poprskati ga vodom i pokrti saksiju plastičnom folijom. Saksiju treba držati na sunčanom mestu da bi seme počelo da klija. Seme obično počne da klija za oko nedelju dana. Kada sadnice dostignu visinu od oko 15cm, mogu se prorediti u razmaku od oko 3cm. Origano se može presaditi u baštu kada se prevaziđe rizik od jakog vetra i hladne kiše. Sadi na mestu koje ima dosta sunca.
Biljke jednom postavljene na otvorenom ne zahtevaju mnogo pažnje. U stvari, ovo su trave otporne na sušu, kao što je već pomenuto, a zalivanje im je potrebno samo tokom preterano sušnih perioda.
Moram napomenuti da je origanu potrebno dosta mesta tako da treba obezbedi veliku saksiju, ukoliko ga gajimo u saksiji. Origano je višegodišnja biljka, čija visina se može kretati od 30cm do 80cm u zavisnosti od sorte.
Origano možemo koristiti na dva načina: svež ili sušen. U prvom slučaju lišće možemo sakupljati i koristiti sveže tokom cele godine, dok ćemo za skupljanje cvetova morati da sačekamo cvetanje koje se odvija dva puta godišnje. U ovom slučaju, kada vidimo da će cvetovi uskoro procvetati, možemo iseći grančice origana i sastaviti ih u grozd i napraviti mali buketić. Zatim ga ostavimo da se suši u senci. Kada se osuši mrvimo ga rukama, stvarajući tradicionalni i ukusni mediteranski začin.
3. Čili papričice
Gajenje čili paprčica u saksijama je zaista jednostavno. Za uzgoj čilija najbolje je imati na raspolaganju balkon ili baštu, jer papričici treba sunce da bi postala vatreno crvena i začinjena (jako ljuta).
Šaku semena možemo posejati već u martu ili u aprili, da bi prvu berbu imali već u julu i avgustu. Da bi seme počelo da klija neophodna je temperatura oko 15 stepeni. Vreme sazrevanja ploda mnogo zavisi od odabrane vrste ljute paprike i varira od 60 do 90 dana.
Zemljište mora uvek ostati vlažno ali ne i natopljeno. Ako se klijanje vrši na otvorenom, nakon što niknu prvi listovi, potrebno je da se presadi u posudu koja ima dobru drenažu odnosno propušta lako vodu. Treba voditi računa da biljke paprika često prskamo vodom i da budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti, dok, ukoliko ih posadimo u bašti, treba odabrati mesto u delimičnoj senci.
Ako izaberemo sortu koja prelazi 40 cm potrebno je da pripremimo i štapove na koje ćemo nasloniti biljku i na taj način olakšati njen rast.
Nakon cvetanja, plodovi počinju da se formiraju. Prvo su plodovi svetlo zelene boje tek kada su sasvim zreli postaju crveni. Važno je znati da samo zrela paprika ima visok sadržaj pikantnosti.
Paprike se beru kada su potpuno zrele. Mogu se koristiti sveže ili ih možemo sušiti na suncu ili u rerni (zagrejanoj na oko 50 stepeni). Na kraju ih možemo samleti u blenderu, ili staviti u teglu punu devičanskog maslinovog ulja.
Pored toga što daje ukus mnogim jelima, čili je povezan i sa poboljšanjem cirkulacije krvi, ima sposobnost da ojača krvne sudove čineći ih elastičnijim, pospešujući njihovo širenje.
Antioksidanti koje sadrži pomažu u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, smanjuju holesterol i štite od moždanog udara i rizika srčanog udara. U skorije vreme otkrivena su njegova antitumorska svojstva, posebno u vezi sa rakom prostate i zaštitom od karcinoma želuca. Takodje sadrži vitamin C, vitamin A i vitamin K.
4. Ruzmarin
Ruzmarin je jedan od najpopularnijih biljaka i koristi se kako u kuhinji tako i u kozmetici.
Kako uzgajati ruzmarin kod kuće? Za gajenje ruzmarina nije potrebno biti stručnjak ili imati puno prostora. Ruzmarin je višegodišnji zimzeleni grm, vrlo otporan i na sušu i na hladnoću. Zahteva malo pažnje i ne zahteva posebnu negu. U bašti se može gajiti kao žbun ili u vidu ukrasnih živih ograda, dok na balkonu ili terasi možemo gajiti ovu biljku čak do visine od jednog metra, koja se uz pravilno orezivanje presadjivanje može držati u saksijama. Da bismo uzgajali ruzmarin u saksijama ili direktno u zemlju, neophodno je da se odlučimo koju cemo tehniku razmnožavanja da koristimo. Ruzmarin se, kao i većina aromatičnog bilja, može uzgajati iz:
- Semena: najbolje vreme za sadnju semena je proleće. Posejemo seme pod sloj vlažne zemlje, pa se pobrinemo da u sledećim mesecima zemljište uvek bude drenirano, sve dok biljka ne formira svoje drvenasto stablo. Zalivanje mora biti redovno tokom prve godine starosti biljke.
- Sadnice: da bismo uštedeli vreme, možemo kupiti mladu sadnicu ruzmarina na pijaci ili u prodavnici i jednostavno je posaditi u saksiji.
- Grančice: u ovom slučaju moramo da uklonimo sa odrasle biljke neke poludrvenaste grančice dužine izmedju 10cm i 15cm. Potrebno je da uklonimo sve listove sa dna grančice. Stavimo grančicu u teglu sa vodom najmanje dve nedelje, dok ne vidimo da se pojavljuju prvi koreni. Kada grančica pusti male korene prenesemo je u lonac napunjen peskom i zemljom u jednakim delovima i pratimo rast biljke redovnim (ali nekad obilnim) zalivanjem. Posle nekoliko meseci, biljka se može prebaciti u veću saksiju i u dobro drenirano zemljište obogaćeno organskim đubrivom.
Ruzmarin voli toplotu, ali mu ne smetaju ni niske temperature. Poželjno je da bude posadjen na sunčanom mestu u bašti ili terasi. Tokom prolećnog i letnjeg perioda zalivanje se mora odvijati svaka 2-3 dana, dok će zimi biti dovoljno vlažiti zemljište samo kada je prekomerno suvo. Kada se jednom odneguje, biljka postaje toleratna na sušu.
Uspeh uzgoja ruzmarina, posebno u saksijama, u velikoj meri zavisi od orezivanja. Ruzmarin kada jednom poraste vrlo brzo poprima osobine gmrlja, ali ako se dobro oreže može se držati u saksiji odgovarajuće veličine. Listovi ruzmarina mogu se jesti sveži ili sušeni na suncu čuvani u posudama od papira, platna ili stakla.
Pored kulinarske upotrebe, ruzmarin je poznat i po mnogim korisnim svojsvima koja ga čine prirodnim lekom protiv atritisa, reumatizma, dobar je u olakšavanju varenja, koristi se u borbi protiv kašlja a pogodan je i da se kuva čaj od njega u borbi protiv stresa.
5. Peršun
Peršun je dvogodišnja biljka poreklom iz mediteranskih područja. Spontano raste u šumama i livadama umerenih klimatskih zona; zapravo ne voli jake hladnoće. To je zeljasta biljka sa čvrstim žućkasto belim korenom.
Peršun je veoma popularna aromatična biljka u kuhinji. Zbog svog mirisa i nežnog svežeg ukusa, koji se dobro kombinuje uz sva jela, on je neizostavan začin u našoj bašti i kuhinji.
Poreklom je iz Južne Evrope, počeo je da se koristi pre više od 2000 godin. Grci su ga smatrali prvenstveno lekom, a tek kasnije biljkom za kulinarske potrebe. Rimljani su od peršuna pravili vence kako bi ulepšali banketne stolove ili kako bi venci visili na vratima u vreme praznika. Peršun se uglavnom koristio zbog svoje sposobnosti da osveži dah, upije mirise vina i, tako su verovali, da spreči pijanstvo.
Peršun se dosta koristi u različitim kuhinjama. Njemu odgovaraju različiti klimatiski uslovi i lako uspeva i na različitim tipovima zemljišta a raste veoma bujno.
Pešun je biljka koja se lako uzgaja, ali mu je potrebna toplota i puno vode. Klijanje će u stvari zavisiti od temperature: ako ga posadimo sa 12 stepeni, trebaće mesec dana da nikne, ali ako to radimo na idealnoj temperaturi, izmedju 20 i 25 stepeni, trebaće pola meseca. Dakle ako se za setvu odlučimo u rano proleće ili pri kraju zime, biće bolje da posudu pokrijemo malim najlonom ili zadržimo u kući. Pošto je vrlo osetljiva biljka na hladnoću, ako temperature padnu ispod 10 stepeni, naš peršun će u potpunosti zustaviti svoj rast i umreti. Seme mora biti zasadjeno na dubini od nekoliko milimetara. Preporučuje se dublja saksija od najmanje 30cm do 40cm.
Setva se može obaviti rasipanjem više semena u saksiji. Kada se peršun poseje potrebno ga je dobro zaliti. Najbolje je koristiti malu prskalicu. Staviti peršun na mesto gde ima dosta svetlosti i zalivati svakodnevno.
Sakupljanje se može vršiti listom ili grozdovima, u zavisnosti od vrste peršuna i načina na koji želimo da ga koristimo. U prvom slučaju možemo brati listove samo s vremena na vreme i puštati ih da ponovo izrastu. U drugom slučaju biljka se može poseći nekoliko puta, pre nego što se degeneriše hladnoćom, čak 4 ili 5 puta. Mora se sačekati između 20 i 25 dana pre nego što ponovo poraste na optimalan način. Peršun se reže tako što se iseče makazama dva centrimetra od zemlje.
Dobra je gastronomska praksa da se listovi sitno iseckaju kako bi u potpunosti pustili svoje sokove i aromu. Peršun se koristi za začinjavanje salata, supa, krema, pečenja. Ne postoji recept za pripremu ribe koji ne uključuje peršun.
Peršun ima blagotvrona svojstva za telo. Bogat je vitaminima A, C, K, folnom kiselinom, a takođe je važan izvor gvožđa, kalcijuma i kalijuma. U pogledu nutritivnih vrednosti 100g peršuna sadrži samo 36 kalorija.
Prednosti peršuna su raznovrsne: podržava telo u izbacivanju tečnosti i brine o urinarnom sistemu, štiti imunološki sistem zahvaljujući vitaminima A, C i E i deluje atioksidativno, pored toga ovi vitamini nude zaštitu od napada slobodnih radikala koji uzrokuju starenje ćelija, kao i njihovu moguću oksidaciju. Peršun je odličan za mršavljenje a smanjuje i loš holesterol.
6. Mirođija
Mirođija je biljka koja se koristi u raznim kuhinjama širom sveta. Svi delovi biljke su jestivi i uglavnom se koriste za začinjavanje hrane.
Iako većina vrtlara gaji mirodjiju kao jednogodišnju biljku, ona je zapravo dvogodišnja biljka. Izuzetno je jednostavna za uzgoj, neki je čak smatraju i korovom zbog svog lakog održavanja i širenja. Zapravo se može ponovo sejati i rasti iz godine u godinu na istom mestu u bašti ili saksiji.
Ukoliko se mirođija gaji u zatvorenom, savet je da bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosi. Lako se uzgaja i zbog toga imamo mnogo mogućnosti kako i gde je možemo gajiti. Možemo kupiti sadnice mirođije i presaditi je u baštu ili u saksiju, ali je lako možemo uzgajati i iz semena. Ako biljka raste iz semena poželjno je da seme bude zasejano početkom proleća, odnosno krajem zime, kada prstanu mrazevi. Izabrati mesto u bašti gde ima dosta sunčeve svetlosti i na kojem želimo gajiti mirođiju i narednih godina.
Potrebno je redovno zalivati i održavati vlažnost zemljišta dok sadnica ne nikne. Kada se biljka mirođije razvije možemo slobodno pustiti da se zemlja osuši izmedju zalivanja.
Kada se na njoj formiraju cvetovi potrebno ih je odrezati kako bi se podstakao nastavak rasta biljke. Mirođiju je dobro gajiti uz neku drugu biljku zato što ona odbija insekte, privlači korisne insekte, pruža hranljive materije i zbog svog bujnog izgleda baca senku i pravi hladovinu. Savršena je za gajenje u bilo kojoj bašti, ali posebno je korisna da se posadi u bašti koja ima problem sa štetočinama. Mirođija privlači bubamare koje se hrane biljnim vašima. Takodje privlači leptire i medonosne pčele, koji su oprašivači.
Ako se odlučimo da gajimo mirođiju u saksiji, treba imati na umu da ona ima dugačak koren i potrebna joj je duboka saksija. Ako saksiju sa mirođijom stavimo napolje da raste, odabrati mesto sa dosta sunčeve svetlosti (6-8 sati dnevno). Dok je napolju mraz i hladno, poželjno je držati saksiju u kući dok ne prodju mrazevi.
Mirođiji odgovara bilo koji sastav zemljišta samo da je dobro dreniran.
Mirođija se kao začin dosta koristi u kuhinji. Kada se pomene, većina ljudi automatiski pomisli na kisele krastavce. Medjutim ona se dosta koristi i u pripremi različitih jela. Mirodjija fantastično ide uz ribu, posebno losos. Često se kombinuje sa limunom i maslacem kako bi se postigla dodatna nota ukusa pečenog lososa. Koristi se i za aromatizaciju preliva i umaka. Dobro ide i uz krompir salate kao i mnoge druge različite vrste salata.
Budimo kreativni i iskoristimo svoje slobodno vreme u gajenju aromatičnog začinskog bilja. Tako ćemo ukrasti svoj balkon, baštu i terasu ovim zdravim začinima.
Preostaje nam samo da uživamo u pripremi i različitim ukusima hrane!
