Da li ima deteta koje nikad nije imalo afte u bilo kom obliku – klasičnom ili kao herpangina, PFAPA sindrom, enantem? Da li ima roditelja koji nije sve lekare obišao, apoteke ispretresao i bezbroj „domaćih lekova“ isprobao u nadi da će svom mezimčetu pomoći da ga manje boli i da konačno počne da jede? Ako i ima takvih, mnogo sreće su imali jer svi znamo koliko je to neprijatna situacija i koliko dugo može da traje…
Šta su Afte?
Afte su „ranice“ na sluzokoži usne duplje. Beličaste su boje, oivičene ružičasto-crvenom. Ponekad je to u osnovi bio herpetični mehurić koji brzo prsne i ostavi bolnu ranicu. Mogu se videti na usnama, desnima, jeziku, nepcu, bukvalno svuda u usnoj duplji. Raspored aftoznih promena nam pomaže da (orjientaciono) prepoznamo o kojoj vrsti oboljenja se radi, ali to najčešće i nije tako važno jer su sva virusnog porekla, sa imunološkom pozadinom i terapija se ne razlikuje.
Šta izaziva afte?
Afte su uglavnom deo kliničke slike virusnog oboljenja, ali postoje i kao poseban entitet. Tada su obično pojedinačne, bolne, mogu biti i baš velike ali nema temperature niti poremećaj opšteg stanja. Nepoznato je zašto se kod neke dece javljaju češće i recidiviraju. Često su isprovocirane nekom malom traumom (grickanje obraza, usne, stomatološka anestezija…), ali i padom imuniteta, atopijom dok iza svega naravno stoji i genetska podloga. Prolaze za 10-14 dana, sa ili bez (simptomatske) terapije.
Herpesna upala desni i usne duplje
Ovo oboljenje je čest pratilac boravka u kolektivu, ali se slučajevi retko povezuju. U svakom slučaju, rukama i kapljičnim putem se lako raznosi, a posebno treba voditi računa jer dete može i samo sebe zaraziti, tj preneti infekciju na oči ili okolnu kožu.
Uzrast mlađi od 5 godina je tipičan jer označava prvi susret sa Herpes virusom i bebe mogu imati baš tešku kliničku sliku, pa nije retka ni hospitalizacija usled dehidracije. Afte izbijaju svuda po usnoj duplji, a najviše po jeziku,mada nijedan deo nije pošteđen. Desni su crvene, natečene i bolne, a neretko se ranice vide i na koži oko usta.
Poremećeno je opšte stanje, deca imaju povišenu telesnu temperaturu, izuzetno slabo jedu, malaksali su i baš loše izgledaju što naravno izbezumi roditelje pogotovo pre nego što primete afte. Posle je malo lakše jer se ipak vidi šta je u pitanju. Prvo je u fokusu jako visoka temperatura koja početno iscrpi dete, ali malaksalost ostaje i kad temperature više nema jer deca skoro ništa ne jedu, osim ako se ne uključe elektroliti još u početku bolesti.
Herpangina
Iako ime može da zavede, herpanginu ne uzrokuje Herpes virus, već Enterovirusi a posebno tip A Koksaki virusa ponegde čak i nazvan „Herpangina virus“. Prenosi se kapljičnim putem, ali i prljavim rukama pa je opet boravak u kolektivu veliki faktor rizika, pogotovo kada se ima u vidu da deca koja su ga prebolela mogu izlučivati virus stolicom i nekoliko nedelja.
Bolest počinje naglo, bolom u grlu i povišenom telesnom temperaturom koja je to viša što je dete mlađe. Tipične su „ranice“ na krajnicima i ždrelu koje kad dobiju prljavo belu boju često budu pogrešno shvaćene kao „gnojni čepovi“ i daju se antibiotici. Međutim, negativan bris i nereagovanje na antibiotike treba da pobudi sumju na herpanginu čak i kad ih je golim okom skoro nemoguće razlikovati. Od drugih tipova afti se razlikuju jer osim ždrela, krajnika i eventualnog zadnjih delova usne duplje na ostatku sluzokože nalaz je skoro potpuno uredan. Sve traje kraće – do 7 dana i zaceljuje u potpunosti.
Bolest usta-ruka-stopalo (URS)
Ova bolest je takođe čest pratilac detinjstva, ponekad čak u pravim malim epidemijama. Izazivaju je isti tipovi virusa kao i kod Herpangine, a ponekad se čak i preklapaju. Na primer, u istoj grupi neko oboli od Herpangine a neko od URS bolesti.
Mnogo je blažeg toka od Herpangine, temperatura često izostane ili je niska. Afte su svuda po ustima, ali sada imamo promene i na šakama i stopalima u vidu „bubuljica“ ili tvrdih mehurića. Više su zahvaćene šake od stopala i nisu pošteđeni ni dlanovi i tabani. Osip može zahvatiti i delove zadnjice i prepone, a pogotovo je na udaru koža zahvaćena ekcemom. Sve prolazi za oko 7 dana, a vrlo, vrlo retko dođe do ozbiljnih komplikacija.
PFAPA sindrom
Prilično “nova” dijagnoza koja u stvari objedinjuje periodičnu pojavu afti, visoke temperature, bolnog grla i otečenih limfnih žlezda u jedan sindrom. Otud i ime – pa ono PF teško za izgovor ali slikovito označava “periodic fever” itd. Naravno da je oduvek bilo afti praćenih temperaturom koj i se periodično javljaju ali se nije uočavala cikličnost (na 21 dan) i vrlo efikasna terapija u vidu Prednizolona koja, često i u samo jednoj dozi, prekida ciklus. Ta deca po pravilu imaju uvećane i “istrošene” krajnike, pa je jedna od mera (ukoliko se ciklus ne prekine pa se Prednizon daje previše često) i operacija krajnika. Još jedno objašnjenje za “gnojne angine koje ne reaguju na antibiotik”.
Entatem, šta je sad pa to?
Enantem je za sluzokožu isto što i egzantem za kožu – dakle osip, ali po sluzokoži (odnosi se obično na sluzokožu usne duplje). Podsetite se crvenih tačkica koje se mogu videti po nepcu vašeg naslednika koji ima bolno grlo. To su petehije i kada se uoče, ako dete ima visoku temperaturu, bolno grlo i žlezde a ne kašlje i nije mu zapušen nos – treba se javiti lekaru. I to ako je moguće – ujutru rano, pre doručka i jutarnje toalete, kako bi lekar mogao da odradi bris grla pre (eventualne) terapije antibioticima. Osim Streptokoka i neki virusi mogu dati petehije na nepcu – kao EBV, izazivač Infektivne mononukleoze. Opet razlog za posetu pedijatru…
Enantem se javlja i kod šarlaha (koji je takođe streptokokna infekcija), ali i drugih osipnih groznica. Kod ovčijih boginja (Varičela) – ranice u ustima su ekvivalent boginjama po koži i uzrok su bola pri gutanju (za to se može dati lek protiv bolova, nikako antibiotik!).
Male boginje (Morbili) imaju posebno karakterističan enantem na unutrašnjoj strani obraza – Koplikove mrlje, koje izgledaju kao zrna griza posuta po sluznici. Retko se viđaju, ali ako se nađu- siguran su znak morbila.
Nije lako, jer afte puno bole i često otežavanju ishranu. Obično je reč o manjoj deci koja onda odbijaju ne samo hranu već i bilo kakav lek kojim “dirate” afte jer ih to “pecka” i nemaju utisak da im to sad nešto pomaže. Tako gladni, malaksali, pod temperaturom i često dehidrirani su vrlo razdražljivi i teško im je pomoći. Ali, pored uzročne terapije (ako postoji) koju Vam je dao Vaš pedijatar ipak se može svašta nešto probati.
Zato je dobro krenuti redom:
1. Prvo dajte lek protiv temperature (na bazi Ibuprofena ili paracetamola). Čak i da dete nema temperaturu, lek se može dati u cilju smirivanja bolova. Sirup dozirajte špricem kako biste izbegli da se zalepi za aftu jer onda boli još i više. Posle sirupa obavezno da ispere usta i posle 20-30 min treba pokušati i hranjenje jer bi trebalo manje da boli 🙂
2. Ispiranje usta i usne duplje je i inače korisno i ubrzava proces zaceljivanja. Ispirati se može čajem od žalfije, blagim rastvorom sode bikarbone, za školski uzrast može i razblaženi Povidon jod ili hidrogen, a postoji i puno komercijalnih preparat za ispiranje (Tantum verde i sl). Čak i mala deca znaju da bućkaju vodu u ustima, samo im pokažite!
3. Uvek mu u redovnim razmacima, a pogotovo u periodima kad je detetu malo bolje, ponudite da jede. Ne čokoladu, keks, hleb, grickalice niti bilo šta što se može zalepiti za aftu i pojačati bol, otežati zaceljivanje. Takođe nisu poželjne ni kisele namirnice koje bi pekle u dodiru sa ranicom u ustima – sokovi, voće, kisele salate. Ovo je jedinstvena situacija gde se detetu, umesto tople supe i vrućih čajeva, nude sladoled, puding, kiselo mleko i druge hladne poslastice koje se lako gutaju bez mnogo zadržavanja u ustima.
4. Dajte detetu elektrolite svakodnevno. Ne možete ga siliti da jede, pa je mudro izbeći dehidraciju (=bolnica).
5. Na afte i sve bolne ranice u ustima se može prskati Tantum verde i/ili Apis gola sprej ili štapićem za uši aplikovati Anaftin, Sockoseryl ili Gengigel za decu, a ima i gelova na bazi Daktanola koji se prave u apoteci po receptu pedijatra. Takođe se može povremeno premazivati Genicijanom (onom ljubicastom tečnošću koju ste koristili za mlečac na jeziku kad su bili bebe). Može se koristiti bukvalno svaki od od ovih preparata, samo ne u isto vreme već lepo rasporedite tako da će pomalo svaki pomoći. Sve to ako imate džak para naravno 🙂 I ne očekujte čuda! Vreme je jedini ključni faktor i ono će učiniti svoje čak i da niste vlasnici pomenutog džaka…
6. Kad sve prođe, ako se afte uporno ponavljaju i to sa temperaturom – treba razmotiriti mogućnost PFAPA sindroma. Takođe razmisliti i o drugim koracima – sirup za imunitet, higijensko dijetetski režim, edukacija deteta o prljavim rukama i grickanju noktiju, konsultacija stomatologa i slično.
Ako imate neki domaći lek za afte ili neko drugo iskustvo, podelite sa nama u komentarima – možda će nekome baš to biti spas za muke sa aftama…
Reference:
ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/
Autor:
Dr Mirjana Stanković, specijalista pedijatrije
