Koliko puta ste videli roditelje sa malom decom u “najgore doba dana”? Tinejdžere i adolescente na bazenu u podne, bez kape i sa zaboravljenom kremom u rancu? Školarce koji kolabiraju u autobusu (ili na stanici dok čekaju isti), neadekvatno obučeni, pošli bez vode i doručka?
Leto je za mnoge najlepše doba godine, raspust i godišnji odmori su u punom jeku. Vreme je za (bezbedno) uživanje i ne smemo dozvoliti da se zbog naših (ne)postupaka kasnije gorko kajemo…
Bezbedno sunčanje
Pravila o bezbednom izlaganju dečje kože suncu treba slediti svuda i na svakom mestu – u dvorištu, na ulici, a pogotovo na moru, jezeru, bazenu tj. pored bilo kakve vode (jer reflektuje UV zrake i višestruko pojačava njihovo štetno dejstvo).
Zaštita beba mlađih od 6 meseci podrazumeva JEDINO I SKLJUČIVO potpuno izbegavanje boravka napolju od 10-18h u letnjim mesecima, osim po sasvim oblačnom i prohladnom danu. Pa i tada, sa šeširićem i obučenim u tanka odelca od laganih pamučnih materijala.
Ali, ne opuštati se ni sa drugim uzrastima! Bilo je slučajeva da su i starija deca (kao i odrasli) zadobijali teške opekotine velike površine tela, završivši u bolnici na infuziji, a sve nakon par sati na bazenu bez zaštite i/ili prethodne pripreme.
Pravilna priprema
Ako dete već u proleće provodi puno vremena na svežem vazduhu i suncu, biće bolje pripremljeno za dugo, toplo leto. Suncu se treba izlagati postepeno, od nekoliko minuta prvog dana pa do maksimum par sati posle nedelju dana i to isključivo ujutru i uveče. Ako nemate odmor od mesec dana, onda ove pripreme treba započeti još kod kuće i pre početka leta.
Svakodnevne prolećne šetnje, igranja na svežem vazduhu dok još nisu krenule vrućine, odlična su priprema za letovanje.
Postepeno izlaganje je od ključne važnosti, jer melanociti u koži imaju vremena da se adaptiraju na povećano zračenje. Ako to niste uradili, ponesite puno knjiga na more jer ćete morati većinu vremena da provodite u apartmanu. A ako ne provodite u prvoj polovini letovanja, onda ćete u drugoj sigurno, samo još sa debelim slojevima kiselog mleka na koži Vašeg voljenog (ali sada od boli i svraba kenjkavog i nervoznog) deteta.
Kada je najopasnije?
Nikad, ali baš nikad ne dozvoliti da dete bude na suncu u vreme kada je zračenje najveće – od 12 do16h! “Bićemo u hladovini” je loš izgovor. U tom periodu su UV zraci toliko jaki i padaju pod pravim uglom tako da probijaju i najdeblje hladovine posle desetak minuta boravka u istoj.
Taj period je najopasniji, a što je dete mlađe i svetlije kože granice se pomeraju sve do 10h pe podne i 18h uveče. Vansezona (maj/juni i septembar/oktobar) je takođe dobar izbor koji Vam može dodati koji sat uživanja u ne tako jakom suncu. Mada, nema pravila i ponašanje treba prilagoditi trenutnoj situaciji, a ne kalendaru!
Ne vodite decu još na početku letovanja na celodnevne izlete, pogotovo ne brodom, gde usled strujanja vazduha vrućinu i ne osetite, a Sunce prži nežnu dečju kožu čak i u hladovini. A svuda okolo vodena površina i pomenuta refleksija koja sve množi sa tri.
Ako ste se, iz bilo kog neizbežnog razloga, našli sa detetom u “zabranjenom periodu” na suncu, onda mu obavezno pokrijte glavu šeširom ili bar maramom, kvasite lice, vrat i ruke i pojite sve vreme. A, ako ste baš opremljeni – koristite elektrolite!
Za malu decu, šeširić ili kapa su obavezni i dok je dete u vodi i van nje. Osim što štite od sunčanice, obodi ovih simpatičnih modnih detalja štite najosetljivije delove lica i vrata da ne izgore. Dugi rukavi i nogavice, a tanki materijali su takođe mudar izbor.
Kreme za sunčanje moraju biti sa zaštitnim faktorom preko 30, a za decu mlađu od 3 godine i preko 50. Kako letovanje odmiče i koža dobija tamniju nijansu, visina faktora se može smanjivati. Ako dete ima izrazito svetlu put koja teško tamni i lako gori, onda je zaštita sa 50+ faktorom neophodna sve vreme.
I da ponovimo: bebe mlađe od 6 meseci ne treba izlagati suncu! Zato i nema preparata za sunčanje namenjenih ovom uzrastu. Za njih su rezervisane jutarnje i večernje šetnje u odgovarajućoj odeći, sa kapcom na glavi.
Zaštitni faktor nije apsolutna zaštita od opekotina, ali produžava vreme koje možemo provesti na suncu. Mazanje treba obnavljati svaka 2 sata, kao i posle svakog kupanja. Vrlo je važno pažljivo detetu namazati sve delove tela. Istraživanja su pokazala da se redovno zaborave uši, “ris” stopala, zadnja strana ruku i nogu.
Posebno obratite pažnju na decu školskog uzrasta koju na vreme treba učiti kako i koliko često se treba mazati. Zbog oslabljene kontrole, najviše opekotina se desi upravo u ovom uzrastu! Učite ih da o tome sami misle i da se sete da obnove posle 2h ili po izlasku iz vode. Nagrađivati svaki put kada to sami urade ili zatraže. Učiti ih i da traže pomoć kod teško dostupnih delova tela. Dobro je da dok “obuka” traje krema bude vidljiva jer ćete tako lakše kontrolisati. Znači, bolje je naučiti dete da o tome i samo brine nego se sve svede na pasivnu saradnju dok ih roditelj maže. Ako niste siguni da će se odgovorno ponašati ili da če imati potrebnu kontrolu, nemojte ga puštati da samostalno ide na bazen ili letovanje. I obratno.
Vrlo važno: ne zaboravite da namažete detetu zaštitnu kremu PRE izlaska iz kuće (ili hotela, apartmana) jer se dosta opekotina dese već na putu do plaže, bazena…
Da li treba menjati higijensko-dijetetski režim?
Apsolutno DA! Posebno se to odnosi na pravilnu hidraciju – unos tečnosti (i po potrebi elektrolita). Bez vode se ne kreće sa detetom ni na najkraću relaciju. Mogu se koristiti i blage limunade i razblaženi voćni sokovi domaće izrade (nabolje od sveže ceđenog voća), a izbegavati zaslađene i gazirane napitke. Hladna voda? Može, ali ipak samo “rashlađena” i to za starije dete koje nema osetljivo grlo, ako nije direktno iz frižidera ili sa puno leda. Nije pametno piti hladnu vodu ako nam je telo zagrejano ili smo na suncu. Sveže povrće u obliku salate uz lagana mesa i ribu je idealan obrok za vrele dane, a sveže voće odlična užina i osveženje. Doručak može biti “jači” i kaloričniji, ali kasnije u toku dana izbegavati masne i teške obroke, kao i koncentrovane slatkiše. Sladoled, omiljena letnja poslastica za decu je apsolutno dozvoljen kada su deca zdrava i kada se ne jede brzo. Oprez kod dece u riziku za gojaznost jer je vrlo kaloričan.
Kada se dešavaju sunčanica i toplotni udar?
Sunčanica i toplotni udar takođe vrebaju u ovo doba godine, ali nam tu neće pomoći nikakva krema. Samo izbegavanje boravka na direktnom suncu u “najgore doba dana”, kapa na glavi i pravilna hidracija. Rizik za sunčanicu je veći u rizično doba dana, na otvorenom i sa nepokrivenom glavom. Češće se dešava od toplotnog udara, ali potonji spada u ozbiljnije stanje iako (srećom) znatno ređe. Toplotni udar se može desiti i u zatvorenom prostoru, u zagušljivom i vlažnom okruženju. Vrlo često je u pitnju pregrejani auto. Pogotovo ako su deca neadekvatno obučena (previše slojeva, sintetički materijali) i puno se znoje, a unos tečnosti je nedovoljan. Simptomi u oba slučaja mogu biti glavobolja, vrtoglavica, gubitak svesti. Od sunčanice se obično dete brzo opravlja kad se rashladi i hidrira, ali kod toplotnog udara sve traje duže i ne prolazi. Ukoliko dete ne dolazi svesti, raskomotite ga, rashladite koliko možete i obavezno zovite Hitnu pomoć! Posebno je česta “toplotna iscrpljenost” kod dece koja naporno treniraju u “pogrešno doba dana”. Upotreba elektrolita može delimično pomoći, ali u principu treba smanjiti intezitet treninga i pomeriti termin za rano jutro ili kasno veče. Rashlađivanje neklimatizovanih prostorija treba vršiti otvaranjem prozora noću, a zatvaranjem u najtoplije doba dana. Česta tuširanja (sa kvašenjem i kose) takođe pomažu.
Da li su deca u posebnom riziku za maligna oboljenja kože?
Srećom se maligni melanom ređe javlja što je dete mlađe. Ali zato, upravo proporcionalno izlaganju suncu i porastom godina rizik raste sve do adolescencije. Opomena za sve nas: kancerogeni efekat se sabira tokom godina, što znači da ako izgorimo samo 5 puta u detinjstvu – rizik od malignog melanoma se udvostručuje! Danas je poznato i da “koža pamti”, tako da taj (povećani) rizik prenosimo i na svoje potomke… Još samo da napomenem da nismo svi isti. U posebnom riziku su deca mlađa od 3 godine (jer su genetske mutacije tada češće), oni sa svetlim očima i svetlom puti (jer lako izgore i teže ih je zaštititi), svi koji imaju više od 10 mladeža bar 5mm velikih (jer su rizični za malignu transformaciju). Mladeže je svakako dobro redovno kontrolisati kod dermatologa i po potrebi ukloniti ako predstavljaju pretnju. Prekrivanje mladeža flasterom nije potrebno, mladež se štiti kao i ostala koža – adekvatnom pripremom, izbegavanjem boravka na direktnom suncu od 11-17h i zaštitnim kremama koje redovno obnavljamo!
Zaključak: Zaštita, priprema, hidratacija!
Leto vreba sa različitih strana i ako nismo edukovani i revnosni u sprovođenju zaštite naših najmlađih od štetnog dejstva Sunca i visokih temperatura, direktno snosimo odgovornost za eventualne posledice. Nekoliko jednostavnih pravila i postupaka koji treba da uđu u svakodnevnu rutinu i koje će dete i samo usvojiti od najranijih dana su sve što treba uraditi, zato – počnimo odmah!
