Gojaznost predstavlja vodeći zdravstveni problem ljudi širom savremenog sveta.
Broj gojaznih osoba iz godine u godinu raste, posebno broj gojazne dece i adolescenata, što je posebno zabrinjavajuće.
Novo doba nosi nove tehnologije, nove navike, drugaciji način života ali i zdravstvene rizike koji vuku korene iz detinjstva. Oni možda nisu uvek tako uočljivi u početku, ali mogu da budu osnova ozbiljnim bolestima odraslog doba kao sto je dijabetes, hipertenzija, ateroskleroza, koronarna bolest. Gojaznost je najpoznatiji i najrašireniji primer za to.
Sve je više gojazne dece, a gojazno dete u 85% slučajeva postaje gojazna odrasla osoba. Sve je više i roditelja koji su svesni rizika i koji pokušavaju, zajedno sa pedijatrom, da pomognu svom detetu kako bi se kilogrami istopili, a rizik smanjio na minimum. Važna preporuka je da to ne rade sami, bez pomoći pedijatra!
Šta je sa onom decom koja su na granici, „elegantno popunjeni, temeljni ili imaju teske kosti“? Ona kod kojih se na sistematskom pregledu uoči da su u riziku za gojaznost, tj u kategoriji predgojaznosti? Evo nekoliko prakticnih saveta koji ce Vam pomoći na tom zadatku.
5 važnih saveta za ishranu deteta sa rizikom za gojaznost
To je u stvari najvažnija kategorija, to je pravo vreme da se se zajedno sa detetom poradi na eliminisanju rizika i vraćanju u kategoriju „normalno uhranjen“.
Evo nekoliko praktičnih saveta koji su od pomoći na tom zadatku
1. Na početku treba da naučite koje su prehrambene potrebe Vašeg deteta u skladu sa njegovim uzrastom i koja je to veličina porcije koja je dovoljna za dete kao sto je Vaše. Mozda ona šerpica i nije tako mala kao što Vam se čini, a možda su i 4 parčeta hleba dnevno mnogo? Šta mislite? Takođe podučite dete o važnosti zdrave ishrane. Ali, za tako nešto treba prvo Vi da se edukujete… moja je preporuka – krenite odmah!
2. Potrebno je omogućiti detetu raznoliku ishranu i prirodne grickalice (sveže povrće i voće). Svaka namirnica ima svoje mesto u zdravoj ishrani, čak i ona koja je bogata mastima i kalorijama, sve dok se jede u umerenim količinama i povremeno. Nemojte naređivati detetu šta da jede, dozvolite mu da samo izabere, ali u njegov izbor moraju biti uključene isključivo zdrave namirnice. U frižideru i na policama treba da se nalaze isključivo namirnice koje su „dozvoljene“, ne možete ocekivati od deteta da zaobilazi cips u potrazi za cveklom.
3. Uključite dete u kupovinu i pripremanje namirnica. Jednom nedeljno (idealno – nedeljom) treba zajednički napraviti raspored obroka za celu nedelju, uključujući i obroke koji će se eventualno pojesti van kuće, u skoli ili vrtiću. Na taj način se izbegava da u žurbi kupimo detetu doručak ili večeru u najblizoj pekari ili kiosku brze hrane. Režim zdrave ishrane treba da važi za sve u kuci podjednako. To nije dijeta, vec zdrava hrana i koliko god zvucalo čudno – tako treba da se hrane i deca sa manje kilograma od idealnog, a i odrasli.
4. Porodica treba da jede zajedno kada god je to moguće. Obrok je odličan način za ugodno provođenje vremena i razgovor. Učimo decu da jedu za stolom, uz pomoć pribora, a ne kao sendvič i „s nogu“. Hranu servirajte u tanjiru, isecite onoliko hleba koliko treba, a ne iznosite vise od toga na sto. Podstaknite dete da jede polako jer će tada na vreme moći da prepozna osećaj sitosti i prestati da jede. Ne dozvolite da gleda televiziju za vreme obroka (niti u telefon!) jer su istraživanja pokazala da ljudi na taj način jedu više nego inače.
5. Nemojte potpuno zabraniti grickalice, niti slatkiše ali nemojte dozvoliti njihovo svakodnevno konzumiranje. Potpuna zabrana grickalica i slatkiša može da podstakne preteranu žudnju za njima, što opet nije dobro. Dopustite detetu da povremeno pojede nešto manje zdravo (čips, tortu, sladoled) naročito na proslavama i društvenim događanjima, ali da to ne bude češće od jednom nedeljno.
Da zaključimo:
- Nikada nemojte siliti dete da jede kada nije gladno.
- Nemojte siliti dete da jelo pojede do kraja jer je najverovatnije već sito.
- Nemojte požurivati dete dok jede.
- Ne koristite hranu kao nagradu ili utehu.
- Nemojte desert davati kao nagradu za pojedeno jelo.
- Nemojte jesti brzu hranu više od jednom nedeljno.
- Neka hrana koju deca jedu van kuće (užina za školu) bude od izbalansiranih namirnica i spremljena unapred, kod kuce.
- Kada dete kaže da je žedno, ponudite mu vodu umesto soka.
- Ograničite vreme koje vaše dete provodi gledajući televizor, igrajući video igrice i surfujući internetom, fizička aktivnost dece je veoma važna.
Učite dete o zdravim prehrambenim navikama od ranog detinjstva. Učite i Vi sa njim!
Reference:
ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/
