Pojava osipa po koži deteta obično vrlo uznemiri roditelje. Da li znate da ih razlikujete? Koji osip je „opasan“? Da li je uvek potrebna terapija i da li roditelj treba i sam nešto da preduzme? Tema je jako široka i traži detaljnija objašnjenja ali evo kratkog podsećanja i najvažnijih znakova koji zahtevaju hitnu „intervenciju“ lekara.
Osnovna podela osipa u pedijatriji je na one koje se gube (privremeno izblede) kad se pritisnu prstom (petehije i purpura) i one koji ostaju i kad pristisnemo promenu.
Koji su osipi “opasni”?
Samo prisustvo bilo kakve ospe kada se dete dobro oseća i nema nikakve druge simptome – nema nikakav značaj niti traži bilo kakvu terapiju!
Osip (egzantem) zapravo nije nikakva dijagnoza već simptom – promene po koži koje menjaju izgled, osećaj na dodir ili stanje kože. Uopšte ne mora biti znak nekog oboljenja. Tako na primer kod novorođenčadi imamo puno primera osipa koji su potpuno bezazleni, ali i kod starijeg deteta (osip od vrućine npr).
Kako prepoznati osip koji zahteva hitan odlazak lekaru?
Ako je dete u teškom opštem stanju – visoka temperatura, pospano (ili izrazito uznemireno i razdražljivo), povraća, ima glavobolju, ukočen vrat ili druge bolove, a pritom se javi i ospa koja ne bledi na pritisak prstom, treba se ODMAH javiti lekaru!
Da li je svaka ospa koja ne bledi znak za uzbunu?
Ne, takva ospa (samo označava da se radi o tačkastom krvarenju u koži. TO JESTE HITNO STANJE AKO JE PRAĆENO LOŠIM OPŠTEM STANJEM DETETA! Ako je dete dobrog opšteg stanja i pogotovo ako je ospa samo na nogama, može biti reč i o Henoh Šenlajn purpuri koja predstavlja vaskultis tj zapaljenje malih krvnih sudova i realno nije hitno stanje. Petehije se mogu javiti i kada je koža bila izložena nekom pritisku, naporu, vakuumu (oko očiju kod povraćanja i tvrde stolice, na grudima posle EKG-a i sl.).
Da li i koprivnjača spada u hitna stanja?
Koprivnjača (latinski – urtrikarija) je primer ospe koja bledi na pritisak prsta. To su crveni pečati nepravilnog oblika i veličine, ponekad su sliveni pa zahvataju velike površine tela. To što je zahvaćena veća površina ne znači da je koprivnjača teža i obratno, Dužina trajanja simptoma takođe nije u vezi sa težinom alergije jer koprivnjača voli da “obiđe celo telo” i da se vraća (postoje i hronične koprivnjače).
Kako da roditelj prepozna koprivnjaču i šta treba uraditi?
Sve liči na kožu koju je „oprlila“ ili „ožarila“ kopriva. I jako, čak neizdrživo svrbi 🙂 Odmah treba dati lek protiv alergije (Pressing, Cetirizin, Aerius…), a protiv svraba premazivati cink pastom sa mentolom („krečno mleko“, kao za boginje). I to je najčešće sve što je potrebno. Ali, ako uz promene po koži dete ima i osećaj gušenja, zadebljalog jezika, „knedle u grlu“ – ODMAH se javiti lekaru!
Da li je koprivnjača jedini vid ispoljavanja alergije?
Ne, naravno. Alergija se može ispoljiti na hiljadu načina i nisu svi vezani za osip i promene na koži. Ako dete pije neki lek i javi se ospa, odmah prekinuti sa davanjem leka i takođe dati detetu lek protiv alergije. Mada se možda radi samo o „kombinaciji“ dejstva leka i virusne infekcije.
Ekcemi su takođe vid ispoljavanja “alergijske/atopične konstitucije” deteta, vrlo su česti u današnje vreme i o njima će posebno biti reči…
Koji su još osipi važni i traže neodložan pregled lekara?
Kod nevakcinisane (ili onih koji imaju samo jednu dozu) dece treba misliti i na male boginje (Morbili), a tu takođe imamo poremećeno opšte stanje, temperaturu, suzenje očiju i malaksalost. Visoku temperaturu imamo i kod većine dece sa šarlahom ali je tada sve praćeno i jakim bolom u grlu.
Svakako da ospe koje ne prolaze ili se šire traže pregled lekara, ponekad i konsultaciju dermatologa.
Ostale ospe su bezazlene i tada je koža samo „indikator“ onoga što se dešava u organizmu. Virusni egzantemi, ekcem, alergije na lekove, hranu, ujede insekata. O svim tim stanjima će posebno biti reči.
Da li samo lekovi izazivaju alergije i osipe?
Ne, svaki virus može da ima “svoju ospu”. Samo su virusni egzantemi češći kada se upotrebljava antibiotik, koji je u takvoj situaciji „višak“. Još jedan razlog da se ne žuri sa tim i da se nikako ne uzimaju „na svoju ruku“. Jedan od primera je mononukleoza (“bolest poljupca”) gde se osip javlja samo u oko 15% pacijenata ali većinom kod onih koji piju Amoksicilin/Ampicilin (pažnja: Amoksicilina ima i u Panklavu/Amoksiklavu/Augmentinu!)
Šta sve može da dovede do pojave alergijskog egzantema?
Primetno je da su egzantemi kod dece češći, što je češća i uputreba „hemije“. U svakom pogledu – sapuni, kupke, šamponi razni losion i mleka za telo. Ali i u hrani – konzervansi, aditivi, pesticidi, veštačke boje i arome su, na žalost, neizostavni sastojci svakodnevne ishrane svih nas pa i dece. Zato ih u mlađem uzrastu treba maksimalno izbegavati. Mada, alergena može biti apsolutno svaka namirnica, koliko god da je zdrava i koliko god da je puta dete pre toga jelo bez posledica…
Da li neki osipi pobuđuju sumnju na neke druge bolesti?
Da, osipi koji ne prolaze i nisu u vezi ni sa virusnom infekcijom niti sa alergijom ponekad traže dalja ispitivanja. Vitiligo (nedostatak pigmenta – bele mrlje), leptirasti osip na licu, osipi oko očiju, na zglobovima, u obliku marame/šala na trupu su retki ali važni indikatori mogućeg autoimunog oboljenja. Vaš pedijatar će u konsultaciji sa dermatologom sprovesti pretrage koje će isključiti/potvrditi ovakvu sumnju.
Da li roditelj može upotrebiti nešto iz „kućne apoteke“?
Da, ali samo blage neutralne masti i kreme. Obično su na bazi pantenola (kao što je Bepanthen) ili cinka (kao Sudokrem), a tu je i pomenuto „krečno mleko“. Ovakvi postupci neće izmeniti kliničku sliku i neće otežati posao lekaru da prepozna o kom stanju se radi, a može pomoći detetu i često je i jedina terapija koja je potrebna (npr osipi od znoja i vrućine).
Kako pomoći detetu kad ga mnogo svrbi?
Svrab je vrlo često pratilac osipa različitog porekla. Ako terapija koju primenjujete nije dovoljno suzbila svrab i dete je nervozno i uznemireno zbog toga, probajte: brza tuširanja mlakom (skoro prohladnom) vodom, ovlažite vazduh u prostoriji, izbegavajte sintetičku (ali i vunenu) odeću i prekrivače, nanesite (pored redovne terapije) i cink pastu sa mentolom. Vrlo je važno što više sprečiti češanje jer je tako povećana mogućnost za naknadnu infekciju a i posle još i više svrbi 🙂 Ali, možda i jeste najvažnije da se potpuno posvetite detetu tih dana, čitate mu priče, pevajte omiljenu pesmicu ili dovedete najboljeg druga (ako nisu boginje naravno)…
U svakom slučaju, osip kod deteta nije razlog za paniku, a često ni za lečenje. Još jednom primenite zlatno pravilo i dobro pogledajte dete: kako se ponaša, kakvo je stanje svesti i „opšte stanje“. Sve će biti mnogo jasnije i lakše. Nema teško bolesnog deteta koje trčka po kući i smeje se, pa neka i ima „tačkice“…
Reference:
ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/
