Šta sve može dečja mašta i koliko daleko doseže, to najbolje znaju oni koji rade sa decom, pre svega vaspitači i učitelji. Naravno, roditelji prvi imaju privilegiju da podstaknu maštu kod svoje dece i uživaju u njenim tvorevinama. Sve odrasle osobe koje su prisutne tokom odrastanja deteta, mogu obogatiti ali i sputati njegovu maštu.
Najlakši način da oštetite ovaj savršeni dečiji instrument – maštu, sa kojom svi (po prirodi stvari) volimo da se igramo, ne samo tokom odrastanja već tokom celog života, jeste da činite sledeće:
- Kritikujte dete svaki put kada proba nešto novo i drugačije
- Vičite na dete kad god napravi nered u sobi/kući
- Stalno mu/joj ponavljajte da ništa ne ume da uradi kako treba
- Kažnjavajte dete svaki put kada u igri nešto uprlja, pocepa, ošteti
- Svaki detetov crtež, pokret, novoosmišljenu igru i/ili rukotvorinu nazovite glupom i besmislenom
- Upoređujte dete sa drugom decom
- Na silu primorajte dete da radi samo ono što vi smatrate ispravnim, dobrim i korisnim
Bez mašte, dete će biti onemogućeno da uživa u svom društvu – a možda čak i u društvu druge dece. Teško će pronalaziti radost u jednostavnosti i tišini. Ukoliko suzbijemo detetovu slobodu i urođenu potrebu da mašta i svoju maštu pretvara u stvarnost, desna hemisfera detetovog uma koja utiče na stvaralaštvo, kreativnost i duboka osećanja biće zarobljena, a dete će neizbežno patiti u sebi jer neće znati – ili smeti, da ispolji ono što mu se dešava. Takvom detetu će trebati mnoštvo spoljašnjih stimulusa ne bi li imalo utisak da se zabavlja i da je srećno.
Deca otuđena od mašte često govore da im je dosadno i da nemaju ili ne znaju šta da rade. Vi ćete se truditi da ih nasmejete ali ukoliko vas ne poznaju, ona će vas posmatrati potpuno ravnodušno i tražiće nešto drugo što će privremeno okupirati njihovu pažnju. Ova deca uglavnom imaju problem sa kratkom pažnjom jer nisu naučena da se usredsrede na jedan zadatak koji se postepeno i do kraja rešava. Ako deci ne pružimo dovoljno slobode, strpljenja i razumevanja dok rade ono za šta su inspirisana, kasnije ona neće imati strpljenja za zadatke koje drugi postavljaju pred njih u vrticu ili skoli.
Upravo iz tog razloga, deca kojoj nije dozvoljeno da maštaju najčešće lako odustaju pred težim izazovima. Znaju biti plačljiva ili agresivna kada procene da nešto ne mogu odraditi kao druga deca. Tada je potrebno dati im vetar u leđa, no često će odbiti ovu vrstu pomoći i ostati po strani čekajući priliku da rade ono što već znaju i na šta su navikla. Sve što je nepoznato, za njih će predstavljati neki vid opasnosti, zato su ovakva deca neretko stidljiva i povučena. Nesigurnost vrlo lako može postati njihov najbolji prijatelj koji će ona pokušati da sakriju na razne načine, a mnogi od njih će tvrdoglavošću uspeti da oteraju od sebe sve one koji misle da ih mogu naterati na nešto silom.
Da ne bismo došli do toga da se borimo sa ovakvim oblicima ponašanja, potrebno je da što pre shvatimo da način na koji se prema detetu ophodimo ima snažan i važan uticaj na njegovu kompletnu ličnost. Svaka naša reč ostavlja trag u njihovim srcima i umovima, naša je dužnost da pažljivo biramo svoje reči i reakcije – naročito kada greše. Dete ne treba da bude poslušno već vaspitano, ne treba da se boji starijih već da ih poštuje, ne treba da strepi pred izazovima već treba da ih prigrli i na taj način stalno pomera svoje granice i stiče znanja kroz nova iskustva.
Deca sa maštom su deca koja ruše granice i postavljaju rezultate vredne divljenja. Ona postižu rekorde jer njihova mašta prevazilazi sva ograničenja. Deca koja maštaju pronalaze radost u svemu što ih okružuje i ni od čega umeju nešto da stvore. Možda ćete reći da to „nešto“ pripada svetu fantazije i da nema konkretnu opipljivu vrednost, ali verujte mi da već sutra fantazija može postati realnost kojom ćete se beskrajno ponositi.
Deca bez mašte su deca bez krila. Kada detetu jednom sasečete krila, zauvek će nositi ožiljke i težiti da leti – bezuspešno. Zato, koristite pametno svaki trenutak koji imate čast da provedete sa decom, svojom ili tuđom. Igrajte se sa njima, slušajte njihove priče i fantazije, smejte se zajedno, ohrabrite ih kad pogreše, poštujte njihove ideje i uvažite svaki trud koji ulože da nešto stvore. Podstaknite ih da slobodno izražavaju svoje misli i emocije koristeći svoj glas i telo. I najbitnije – pomozite im da sve u životu doživljavaju kao igru. Jer život jeste igra! Svi srećni ljudi koje poznajem, život doživljavaju kao igru i ne biste verovali u čemu sve ljudi sa maštom pronalaze ushićenje, radost i mogućnost da napreduju i sebe ostvare u potpunosti.
“Najveći čovek uvek ostaje dete.“ J.W.Gete
“Dečije igre nisu samo igre, nego ih treba smatrati ozbiljnom dečjom delatnošću.” Mišel de Montenj
„Puteva ima trista da se ode iz detinjstva. A, samo se retki sete, da ostanu večno dete.“ Miroslav Mika Antić
Autor
Anita Pešić
