Kada se bavimo pitanjem deteta, ono nas neizbežno dovodi do teme roditeljstva. Šta je roditelj? On je prvi i doživotni učitelj svom detetu. Roditelj je prva osoba koja prirodnim tokom stvari utiče na psiho-fizički razvoj deteta i koja na jednom krajnje suptilnom nivou gradi njegovo emocionalno biće. Nedostatak ljubavi, pažnje, strpljenja i razumevanja može dovesti do ozbiljnih promena u ponašanju deteta, a kasnije i problema u komunikaciji i međuljudskim odnosima. Zato je bitno da se dete uvek oseća voljeno i prihvaćeno, te da uz pomoć odraslih izrasta u samopouzdanu osobu koja voli sebe i druge.
Nažalost, živimo u takvom vremenu gde su roditelji najčešće preopterećeni poslom, preokupirani svojim ambicijama i težnjom za materijalnom sigurnošću. Jasno, u tome nema ničeg lošeg sve dok deca ne počnu osećati i ispoljavati tugu, ljutnju ili strah kao posledicu nedovoljno provedenog (kvalitetnog) vremena sa porodicom. Mnogi roditelji ne primećuju ili ne razumeju ove signale sve dok vaspitačice u vrtiću ne primete promene u ponašanju deteta. O njima se razgovara na relaciji vaspitač – dete – roditelj i ukoliko obe strane imaju isti prioritet (dete), onda se svaki potencijalni problem da rešiti.
Ono čega ljudi uglavnom nisu svesni, jeste da vaspitačica nije samo osoba kojoj poveravate svoje dete na čuvanje, ona je i pedagog, učitelj, zabavljač, glumac, višestruki stvaralac koji svakodnevno iznenađuje decu i obogađuje njihove živote svojom inventivnošću, entuzijazmom i stvaralaštvom. Zabrinjavajuće je ali praksa pokazuje da deca često provode više vremena sa vaspitačicama u vrtiću, nego sa svojim roditeljima. Tako dolazimo do zaključka da glavni faktor u vaspitanju i obrazovanju dece na predškolskom uzrastu jeste vrtić, odnosno VASPITAČICA, a kasnije su to škola i učitelji.
Deca u vrtiću imaju slobodu i sigurnost kao kod kuće, i više od toga ako je kuća često prazna (bez prisustva oba roditelja, ljubavi, podrške) ili puna svađe. Vaspitačici poveravaju svoje brige, tajne, strahove i želje, pa je ona njihov najbolji prijatelj i čudotvorna vila koja ostvaruje njihove najdublje želje. Sa njom uče da sviraju, pevaju, plešu, bave se sportom, učestvuju u takmičarskim igrama, lepo se ponašaju, recituju itd. U grupi se, uz pomoć dobrog vaspitača razvija i jača tolerancija, empatija, kreativnost, kooperativnost među decom – što su kvaliteti preko potrebni novim generacijama.
Okruženi smo brojnim primerima loših manira, ružnog govora, agresivnog ponašanja i prekih pogleda. Ono što smo dužni da učinimo je da zaštitimo našu decu od ovih negativnih uticaja i pomognemo im da budu bolji od toga – bolji i od nas! U tome ćemo uspeti samo ako im ponudimo nešto lepše, pametnije, inspirativnije. Vrtić je izvor inspiracije za dečja srca i umove, i tako mora da ostane. Bez vaspitača, deca bi bila uskraćena za jedan bajkoviti doživljaj sveta u kome dobrota i ljubav pobeđuju, u kome se cene upornost i hrabrost, u kome je zajedništvo (sloga) vrhovna pobeda kojoj svi trebamo težiti.
Vaspitačica će odagnati dečije strepnje, obrisati im suze, staviti im osmeh na lice i probuditi maštu. Kao takvo, njeno prisustvo ima najviši smisao i najveći značaj za razvoj deteta. Na tom se temelju gradi ličnost deteta i budući ČOVEK.
Ohrabriti dete da ispolji svoje potencijale, motivisati ga da uči i napreduje, pomoći mu da veruje u sebe i svoje sposobnosti, ali i da stalno isprobava svoje mogućnosti i pomera granice – to je misija nas vaspitača i ja je sa ponosom živim. Živeli vaspitači i njihova nesebična ljubav!
Vaspitačica
(autor Anita Pešić)
Vaspitačica je žena –
među decom omiljena.
Sa njima je svakog dana
vesela i nasmejana.
Ona glumi, peva, piše,
stalno decu inspiriše.
Od njih ona stvara ljude,
koji se vole, koji se trude.
Deci daje puno znanja
i dubokih osećanja.
Svi trenuci sa njom vrede
i nikada ne izblede.
Razdragana je i mila,
ima moć da stvori krila.
Nestvarna je kao bajka
i voljena kao majka.
Vrtić
(autor Anita Pešić)
Deca su poput mirisnog cveća,
život sa njima, čista je sreća.
Deca su ljubav i radost sveta –
bašta što uvek iznova cveta.
Za decu znam ja čarobno mesto,
tamo se igra i peva često.
Decu tu stiču drugove nove,
to sjajno mesto VRTIĆ se zove!
U vrtiću se jede i spava,
da deca budu jaka i zdrava.
Tamo se dete uči da mašta,
da voli, i da drugima prašta.
Svakoga dana saznanja nova,
uče se boje, brojevi, slova…
Deca tu rado igračke dele,
sa vaspitačicom svi se vesele!
Vrtić je mesto što u životu,
pamtiš dok ne napuniš stotu.
Tamo je sve što deca vole –
najlepši to je put do škole
Autor
Anita Pešić
