Svi znamo da fizička aktivnost pruža mnoge i emocionalne i fizičke zdravstvene koristi. Istraživanja pokazuju da fizička neaktivnost može da dovede do većih zdravstvenih problema (dijabetes ili bolest srca…) nego pušenje.
U studiji objavljenoj u časopisu JAMA Netvork Open, istraživači su pregledali rezultate testova na traci za trčanje na Klivlend klinici u Ohaju. Testirano je 122.007 pacijenata koji su bili podvrgnuti ovom ili kardiovaskularnim testovima opterecenja, između januara 1991. i decembra 2014. godine.
Testovi su obavljeni kao deo redovnih pregleda srca i pluća kod muškaraca i žena u rasponu od 18 do 80 godina.
Kardiolog Klivlend klinike i viši naučni autor dr Vael Jaber rekao je da nedostatak fizičke aktivnosti treba posmatrati uporedo sa hipertenzijom, dijabetesom i pušenjem kada su u pitanju zdravstveni faktori rizika. „Trebalo bi da se tretira kao bolest koja ise leči vežbanjem“, rekao je on.
“Kardiovaskularne bolesti i dijabetes su najskuplje bolesti u SAD-u. Više od 200 miliona dolara godišnje trošimo na lečenje ovih bolesti i njihovih posledica. Umesto da plaćamo tolike iznose, trebali bismo podsticati građane da vežbaju”, rekao je Jordan Metzl, lekar sportske medicine.
Još ranije je Svetska zdravstvena organizacija stavila nedovoljno kretanje na listu faktora za nastanak svih bolesti. To će, po njihovom mišljenju da proširi spisak bolesti koje nastaju ili se pogoršavaju sedećim načinom života, a kao direktne posledice nedostatka fizičke aktivnosti u bliskoj budućnosti javiće se i nove, modifikovane bolesti.
Lekari, posebno kardiolozi, a naročito u poslednjoj deceniji, kod prevencije i lečenja srčanih bolesti akcenat stavljaju na fizičku aktivnost.
Prema rečima kardiologa, fizička aktivnost je najznačajnija nefarmakološka mera prevencije kardiovaskularnih bolesti. Čak i kada dođe do značajnog narušavanja zdravlja, poboljšanje fizičke aktivnosti pod kontrolom lekara ima značajno povoljniji efekat na oporavak.
Manjak fizičke aktivnosti izaziva srčane bolesti, dijabetes i karcinom debelog creva
Studija dalje procenjuje da je 6% srčanih bolesti, 7% dijabetesa tipa 2 i oko 10% karcinoma debelog creva i dojke povezano sa manjkom aktivnosti. Dugo sedenje može biti veoma loše za vas. Stručnjaci koji ispituju uticaj fizičke neaktivnosti na zdravlje pozdravili su ovu studiju zbog sveobuhvatnih i preciznih metoda na kojima se zasniva.
Zbog činjenice da je najveći deo svetske populacije fizički neaktivan, stručnjaci smatraju da fizička neaktivnost poprima pandemijske razmere i predstavlja problem javnog zdravlja a ne samo pojedinca.
Efekat fizičke vežbe na organizam je višestruk: srce povećava svoju funkciju pumpe, povećava se broj otkucaja srca, šire se krvni sudovi u mišićima koji rade tokom fizičkog opterećenja.
Krv iz srca se brže istiskuje, što omogućava da tokom procesa opterećenja organizam dobija dovoljno kiseonika preko krvi. Ovim radom profitira i sam srčani mišić, koji se efikasnije hrani.
A dok srce pumpa krv i prenosi kiseonik, rade i hormoni, među njima jedan od važnijih – insulin. Lekari kažu da je umerena fizička aktivnost jedan od ključnih mehanizama za prevenciju šećerne bolesti. Šetanje, vožnja bicikla, rad u bašti i slične aerobne aktivnosti mogu značajno da poboljšaju delovanje insulina. Insulin je hormon neophodan za metabolizam glukoze (šećera). Poboljšano delovanje insulina u toku fizičke aktivnosti dovodi do bolje iskorišćenosti unete hrane, koja se u organizmu razgrađuje do glukoze, posebno u mišićima i na taj način se može smanjiti nivo glukoze u krvi. Zbog toga se osobama obolelim od dijabetesa savetuje svakodnevna umerena fizička aktivnost.
Poznato je da se fizičkom aktivnošću aktiviraju i određeni hormoni iz masnog tkiva koji preko centralnog nervnog sistema, mozga utiču na osećaj gladi i sitosti, a time se značajno utiče i na unos hrane i sprečava višak kilograma.
Fizička aktivnost je vrlo važna i za održavanje ukupnog zdravlja organizma
Ona aktivira brojne mehanizme u organizmu koji dalje regulišu imunološki sistem i čine ga otpornijim na bolest.
Redovne fizičke aktivnosti smanjuju rizik pojave karcinoma dojke za 39%, smanjuju rizik karcinoma debelog creva za 26% i rizik dijabetesa za 34%.
Fizička aktivnost smanjuje lučenje hormona stresa, kao što je kortizol iz nadbubrežne žlezde, i povećava lučenje endorfina u mozgu, što rezultira osećajem boljeg zdravlja, boljim raspoloženjem i zadovoljstvom.
Kod zdravih muškaraca umerena fizička aktivnost poboljšava lučenje muškog polnog hormona, testosterona, dok neka ispitivanja ukazuju na to da kod žena posle menopauze, umerena fizička aktivnost može imati značaja u prevenciji karcinoma dojke, najverovatnije zbog uticaja na polne hormone, pre svega estradiol.
I čvrstina kostiju, odnosno sprečavanje osteoporoze zavisi i od naše fizičke aktivnosti. Stvaranje i razgradnja kosti pod direktnim je uticajem određenih hormona i supstanci čiji adekvatni nivoi zavise od fizičke aktivnosti.
Posebno je važna fizička aktivnost u dečjem uzrastu kada nije završen rast, jer utiče na adekvatno lučenje hormona rasta, a time i na visinu deteta.
Zašto smo toliko fizički neaktivni?
Po rečima istraživača, ljudi širom sveta se previše oslanjaju na automobile i druge vrste motorizovanog prevoza da bi stigli do nekog odredišta. Na primer, u SAD-u manje od 4% ljudi hoda do posla, a manje od 2% vozi bicikl u istu svrhu, u poređenju sa oko 20% ljudi koji idu peške na posao u Kini, Nemačkoj i Švedskoj. Više od 20% ljudi vozi bicikl do posla u Kini, Danskoj i Holandiji. Osim toga, previše sedimo. Oko 42% ljudi širom sveta kaže da sede više od četiri sata dnevno. Skoro 70% tinejdžera kaže da gledaju televiziju više od dva sata svakog dana.
Fizičku neaktivnost ne možemo eliminisati ali možemo pokušati sa motivacijom ljudi da budu fizički aktivni. Sa bar 7 minuta vežbanja svakog dana sprečimo čitav niz ozbiljnih oboljenja, probudićemo naše telo, daćemo mu snagu i osetiti pozitivnu energiju. Pogledajte video koji sledi i vežbajte uz njega jer je to najisplatljivija investicija u naše zdravlje.
