Najčešće vrste vaginalnih upala Candida vulvovaginitis – kandidiaza, Bakterijska vaginoza i Trihomonijaza odgovorni su za nastanak vaginalnog iscedka, svraba, peckanja i neprijatnog mirisa u 90 posto slučajeva infekcija.
Candida vulvovaginitis – kandidiaza
Gljive roda Candida se smatraju normalnom vaginalnom florom, ali porast njihovog broja i prodiranje mikroorganizma u površinske epitelne ćelije mogu rezutirati Vulvovaginitis.
Svrab stidnice je dominantni simptom uz kojeg se javljaju pečenje, osetljivost, iritacija.Često je prisutan beličasti, gusti sekret bez mirisa, grudvičast ili priljubljen uz zid vagine.
Faktori rizika za Candida vulvovaginitis
Kod šećerne bolesti i loše regulacije glikemije dolazi do Candida Vulvovaginitis. Takođe, upotreba antibiotika je isto rizični faktor, pa se tako često se uz antibiotsku terapiju preporučuje uzimanje laktobacila oralno i / ili vaginalno s ciljem prevencije kandidijaze. Vulvovaginalna kandidijaza je isto tako češća kod povišenih vrednosti estrogena, dakle kod upotrebe oralnih kontraceptiva, trudnoće i terapije estrogenima. Žene koje koriste intrauterine uloške, dijafragme… češće imaju kandidijazu.
Vaginalna kandida se obično ne prenosi seksualnim putem. Iako je prenos moguć, veoma retko se dešava. Iz stog razloga se kandida ne smatra seksualno prenosivom bolešću. Gljivice koje uzrokuju infekciju su sve vreme prisutne u telu a ne dobijene od druge osobe. Nije bilo korelacije između kandidiaze i higijenskih navika.
Dijagnoza i lečenje Candida vulvovaginitisa
Dijagnoza vaginalne kandidoze postavlja se na osnovu ginekološkog pregleda, određivanja pH vagine i mikroskopskom potvrdom uzročnika. Terapija je potrebna da bi se olakšali simptomi.
Bakterijska vaginoza
Bakterijska vaginoza je najučestalija vaginalna infekcija kod žena u reproduktivnom dobu, koju karakteriše narušena vaginalna flor. Ona nastaje kada je poremećena ravnoteža bakterija u vagini i kada prevlada rast neke od njih. Vagina obično sadrži većinom “dobre” bakterije, i nekoliko “loših”. Bakterijska vaginoza se razvija kada se poveća broj “loših” bakterija u odnosu “dobre” bakterije.
Otprilike 50-75 posto žena s vaginoza nema simptome upale vagine (asimptomatska upala); u slučaju pojave određenih simptoma, to je prvenstveno vodenkast, homogeni sivkasto-beli sekret, neugodnog mirisa po ribi koji se najčešće javlja nakon polnog odnosa ili tokom mesečnice.
Dijagnoza i lečenje bakterijske vaginoze
Kako vaginoza u trudnoći može izazvati spontani pobačaj, prevremeni porođaj, endometritis, postpatralnu infekciju, upalnu bolest karlice (PID) i povećanu pojavnost ostalih seksualno prenosivih bolesti, neophodno je uspostaviti adekvatnu dijagnozu.
Bakterijska vaginoza može imati razne komplikacije, a povezuje se sa upalnom bolešću karlice, neplodnošću, vanmaterničnom trudnoćom, preranim porodjajem i malom porođajnom težinom novorođenčadi inficiranih majki.
Za vreme lečenja se preporučuje suzdržavanje od polne aktivnosti ili zaštićeni polni odnos (kondom). Smatra se da treba lečiti i partnera.
Trihomonijaza
Trichomonas vaginalis uzrokuje trihomonijazu koja je gotovo uvek povezana sa polno prenosivim bolestima pa se može identifikovati u 70 posto partnera zaraženih žena. Ako se Trichomonas vaginitis ne leči može prerasti u uretritis ili cistitis. Trihomonijaza se manifestuje pojavom penastog, mat sekreta zelenkaste boje, a prenosi se seksualnim odnosom sa obolelim partnerom. S obzirom da trihomonasna infekcija spada u red parazita i seksualno prenosivih bolesti, zahteva lečenje oba partnera.
Pročitajte i Kako da se rešite vaginalnih infekcija
Izvor: plivazdravlje.hr
