O pečurkama sam dosta čitala i istraživala jer su do mene dolazile informacije o njihovoj hranljivoj vrednosti, lekovitim svojstvima… S obzirom da mi je zdrava ishrana veoma važna, važno mi je bilo i da istražim gde je istina. Evo šta sam saznala…
Zbog karakterističnog ukusa pečurke su omiljene na trpezama mnogih naroda, a njihova lekovita svojstva poznata su vekovima. Pečurke uglavnom rastu na prostorima dalekog istoka, ima ih i kod nas, a najpopularnije vrste su šampinjoni, vrganji, lisičarka i bukovača.
Sve pečurke su gljive i proizvode spore, slične polenu ili semenu, što im omogućava da se šire ili prenose putem vetra. Ostatak pečurke zatim sazreva, obično živi u zemlji ili drvetu.
Međutim, mnoge vrste nisu jestive i mogu izazvati bolove u želucu ili povraćanje ako se pojedu, a u nekim slučajevima mogu biti i fatalne. Hajde da pogledamo njihove prehrambene koristi.
Hranljive vrednosti
Hranljiva vrednost pečurki je velika, izrazito su bogate proteinima, kojih ima čak 45% u suvim gljivama. Ovi šumski plodovi sadrže sve esencijalne aminokiseline, a bogate su i vitaminima, pre svega, grupe A, B, C, K, beta-karotenom i ergosterolom. Bogate su i biljnim mastima, belančevinama, mineralima – fosforom, natrijumom i kalijumom, magnezijumom, u manjim količinama gvožđem i kalcijumom. Lekovite pečurke prebogate hranljivim sastojcima, idealne su za dijetu, jer sadrže čak 95% vode, pa su izrazito niskokalorične. U zavisnosti od vrste, 100 grama pečuraka ima energetsku vrednost od 18 do 26 kilo kalorija, što je, na primer, od 10 do 20 puta manje nego slatkiši ili akloholna pića i tri puta manje nego povrće i voće.
Šampinjoni su jedan od retkih neživotinjskih izvora vitamina D. Kada se uzgajaju, bilo da su zatvoreni ili otvoreni, izloženi su UV zračenju koje povećava njihovu koncentraciju vitamina D. Postoji način da se prirodno poveća vitamin D u vašim pečurkama kod kuće. Stavi ih na prozorsku dasku samo 1-2 sata pre spremanja i postavi ih tako da se donja strana pečurke otkrije. Ovo je oblast koja je najosetljivija na svetlost.
Pečurke se sve više istražuju i koriste se njihove važne zdravstvene prednosti, pri čemu različite sorte imaju različita lekovita svojstva.
Mogu li pečurke pomoći u zaštiti od različitih bolesti?
Istraživanja su pokazala da konzumiranje jedne pečurke dnevno smanjuje rizik za nastanak karcinoma dojke za 64%. Još impresivnije, žene koje su kombinovale konzumiranje pečuraka sa redovnom konzumacijom zelenog čaja, pokazale su još veću korist – smanjile su rizik od raka dojke za zapanjujućih 89%.
Određene vrste su pokazale da imaju potencijal da štite od raka, štite naše ćelije od DNK oštećenja, ali i sprečavaju nastanak tumora. Takođe postoje neki dokazi da one mogu biti korisne u lečenju neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Ako se nedelju dana jednom dnevno uzima samo deset grama suve šitaki pomešane sa medom, holesterol se smanjuje između 10 i 15%. Takođe, ove gljive štite i jačaju krvne sudove, naročito kod obolelih od šećerne bolesti. Štite i od ateroskleroze, hipertenzije, rastvaraju masti i trigliceride, a imaju i antialergijski efekat. To pomaže u zaštiti srca održavanjem zdravog krvnog pritiska i cirkulacije.
Kako se pečurke bore protiv raka?
Smatra se da pečurke naročito štite od raka dojke zato što inhibiraju (zaustavljaju) enzim koji se zove aromataza, koji proizvodi estrogen, a jedan od čestih uzročnika karcinoma dojke je upravo povećani estrogen – i u mom slučaju je tako bilo. Pečurke su jedna od retkih namirnica koje inhibiraju aromatazu (šipak je drugi). Nekoliko vrsta pečurki, uključujući i šampinjone imaju jaku antiaromataznu aktivnost.
Ali konzumiranje pečurki štiti i od raka čiji uzročnik nije hormonski. Pečurke takođe sadrže specijalizovane lektine koji prepoznaju ćelije raka i sprečavaju rast i deljenje ćelija raka.
Koje su to medicinske pečurke?
Tradicionalna medicina Kine, Japana i Koreje koriste pečurke više od 5000 godina za održavanje i poboljšanje vitalnosti i zdravlja, kao i za lečenje mnogih oboljenja. Njihova primena je sve šira i u akademskoj, zapadnoj medicini. Pedesetak godina unazad naučnici su se počeli aktivno baviti istraživanjem njihovih lekovitih svojstava. Za razliku od lekova, koji leče posledice a ne uzroke bolesti, medicinske gljive deluju na uspostavljajnu balansa i prirodne odbrane organizma.
Posebno zanimanje izazivaju istraživanja koja potvrđuju pozitivno dejstvo pečuraka u borbi protiv virusa i zloćudnih bolesti.
Ovo sunajpoznatije vrste medicinskih pečurki:
Reishi (Ganoderma lucidum)
Reishi je jedna od najcenjenijih i najlekovitijih gljiva koja se već 2000 godina koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini za suzbijanje raznih bolesti.
Poznata je i po nazivu „gljiva besmrtnosti“ što dovoljno govori o njenim lekovitim svojstvima.
Sastojci ove pečurke imaju antibakterijsko, antivirusno i protuvupalno dejstvo na ljudski organizam. Jačaju imunološki sistem, ublažavaju simptome reumatoidnog artritisa, normaliziraju holesterol i krvni pritisak.
Maitake (Grifola frondosa)
Maitake je gljiva koja zadivljuje svojom veličinom – može težiti i do 20 kg.
U Japanu se ova gljiva redovno koristi u kulinarstvu i nezaobilazan je sastojak mnogih japanskih jela.
Njeno ime u prevodu s japanskog znači „plešuća gljiva“. Legenda kaže da je ime dobila po tome što su ljudi koji bi je pronašli plesali od veselja jer su za nju dobijali onoliko srebra koliko je gljiva težila.
Maitake je uspešna u borbi protiv mnogih vrsta tumora, smanjuje negativne nuspojave hemoterapija, jača imunološki sistem, uspješno leči visoki krvni pritisak, dijabetes, hepatitis i mnoge druge bolesti.
Shiitake (Lentinula edodes)
Shiitake je jestiva pečurka, omiljena u kulinarstvu. Bogata je proteinima, ugljenim hidratima, vlaknima.
Ova pečurka sadrži esencijalne aminokiseline u većoj količini od mesa, mleka, jaja ili soje. Takođe, sadrži velike količine vitamina A, B, B12, C i D i mineralima, kalcijumom, natrijumom, kalijumom, gvožđem, cinkom i fosforom.
Shiitake je izuzetno vredna gljiva. Ima antibakterijsko, antivirusno i antialergijsko delovanje, jača imunološki sistem, uspešna je u prevenciji raka, dobra je u suzbijanju tromboze.
Čaga (Inonotus obliquus)
Čaga je parazitska gljiva koja raste najčešće na brezi.
Raste na području severnog dela Rusije, Koreje, u severnoj Americi i Kanadi.
Čaga je najpoznatiji oksidans i gljiva sa izuzetno jakim lekovitim svojstvima. Ima snažno protivupalno delovanje, uspešna je u borbi protiv raka, psorijaze i virusnih bolesti (gripa, hepatitisa i HIV-a).
Lavlja gljiva (Hericium erinaceus)
Lavlja griva je bela resičasta gljiva koja ima široku primjenu u kulinarstvu. Prirodna staništa ove neobične ali ukusne i lekovite gljive su Severna Amerika, Kina i Japan.
Istraživanja su pokazala da Lavlja gljiva leči i ublažava bolesti nervnog sistema. Pomaže u prevenciji raka, jača imunološki sistem, stimuliše probavu.
Oprez kod branja pečurki!
Ukoliko ne kupuješ pečurke u prodavnici već voliš da ih bereš, strogo vodi računa da li su jestive. Ako si u nedoumici, nemoj ih jesti!
Kod nas najkvalitetnije jestive pečurke mogu da se nađu početkom leta – šampinjoni, vrganji, bukovače i lisičarke. Zabluda je da pečurke, visokovredne i aromatične namirnice, rastu odmah posle kiše. One zapravo niču od 4 do 40 dana posle kiše, a čak 90% pečuraka stiže u ranu jesen.
Jestivi šampinjoni mirišu na badem ili anis, dok se otrovni javljaju u grupama i intenzivno su žute boje. Kada se protrljaju među prstima oslobađaju miris nalik izgoreloj gumi.
Kod nas uspeva više od 60 vrsta šampinjona, a među njima samo nekoliko vrsta otrovnih, i to lakše, bezopasno.
Bukovača je veoma česta gljiva. Raste busenasto u prirodi na panjevima (najčešće bukve i divljeg kestena) i živom listopadnom drveću, u kasnu jesen i zimi, odnosno od avgusta do novembra. Uspešno se uzgaja na slami.
Šešir je prečnika 5-18 cm, u mladih izbočen, zatim ispružen, školjkasto-lepezastog oblika, do drške ulegnut, sjajan, siv ili smeđ. Listići beli, kasnije sivkasti pa žućkasti, gusti, dugi, obrasli po dršci, spuštaju se niz stručak. Drška 2-4 cm duga, bela, puna, prema dnu uža i dlakava, koso ekscentrično se spaja sa šeširom. Meso belo, čvrsto, kasnije žilavo i drvenasto, prijatnog ukusa i mirisa. Spore u masi ljubičastosive.
Vrganja u prirodi ima više od 30 vrsta, ali je tek 5 do 6 vrsta jestivo. Jestivi vrganji imaju potpuno belo meso, a rupice, odnosno pore u dnu šešira i drške nisu crvene. Kožica im je tamnobraon boje do crne, a ponekad i crvene.
Raste na proplancima i obično na sunčanim obroncima prekrivenima mahovinom. Nalazi se u Evropi od leta do jeseni. Na našim prostorima obično u hrastovim, brezovim, kao i mešovitim šumama do nadmorske visine do oko 1200 m.
Vrganj je jedna od najkvalitetnijih gljiva, koja dostiže visoku cenu na tržištu. Poluokruglog šešira svijetlo do tamno smeđe boje, sa debelim belim prepoznatljivim repom i prijatnim svježim mirisom mesa, raste nakon letnjih kiša, u polukrugu, sakriven ispod lišća ili iglica. Razrezan ne menja boju. Zamena sa sličnom otrovnom gljivom je gotovo nemoguća.
Priprema se svež, pohovan, sušen, ali i ukiseljen sa raznim začinima u ulju.
Kod lisičarki, kojih ima desetak vrsta, ne može da se pogreši jer su sve jestive. Među njima, žuta šumska lisičarka najčešće se bere, dok je crna lisičarka, malena pečurka od 50 grama, ukusnija od većine drugih vrsta. Ona je prava poslastica, ali se teško nalazi jer se javlja na specifičnim mestima i samo u jesen.
Zaključak
Dakle, ono što sam saznala me je ubedilo da pečurke definitivno moraju biti na vrhu liste namirnica koje koristim u svakodnevnoj ishrani. Još jednom, ovo su najvažnije prednosti konzumiranja pečurki:
Pečurke imaju veliku hranljivu vrednost
Hranljiva vrednost pečurki je velika, izrazito su bogate proteinima, sadrže sve esencijalne aminokiseline, a bogate su i vitaminima, pre svega, grupe A, B, C, K, D, beta-karotenom i ergosterolom. Bogate su i biljnim mastima, belančevinama, mineralima – fosforom, natrijumom i kalijumom, magnezijumom, u manjim količinama gvožđem i kalcijumom. U zavisnosti od vrste, 100 grama pečuraka ima energetsku vrednost od 18 do 26 kilo kalorija.
Pečurke mogu pomoći u zaštiti od različitih bolesti
Istraživanja su pokazala da određene vrste imaju potencijal da štite od raka, sprečavaju nastanak tumora, mogu biti korisne u lečenju neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Ako se nedelju dana jednom dnevno uzima deset grama suve šitaki pomešane sa medom, holesterol se smanjuje između 10 i 15%. Takođe, štite i jačaju krvne sudove, naročito kod obolelih od šećerne bolesti. Štite i od ateroskleroze, hipertenzije, rastvaraju masti i trigliceride, a imaju i antialergijski efekat. To pomaže u zaštiti srca održavanjem zdravog krvnog pritiska i cirkulacije.
Pečurke pomažu u borbi protiv raka
Smatra se da pečurke naročito štite od raka dojke zato što inhibiraju (zaustavljaju) enzim koji se zove aromataza, koji proizvodi estrogen, a jedan od čestih uzročnika karcinoma dojke je upravo povećani estrogen. Konzumiranje pečurki štiti i od raka čiji uzročnik nije hormonski. Pečurke takođe sadrže specijalizovane lektine koji prepoznaju ćelije raka i sprečavaju rast i deljenje ćelija raka.
Medicinske pečurke
Medicinske gljive deluju na uspostavljajnu balansa i prirodne odbrane organizma. Ovo su najpoznatije vrste medicinskih pečurki:
- Reishi (Ganoderma lucidum) – uspešna u borbi protiv mnogih vrsta tumora, smanjuje negativne nuspojave hemoterapija, jača imunološki sistem, uspešno leči visoki krvni pritisak, dijabetes, hepatitis i mnoge druge bolesti.
- Maitake (Grifola frondosa) – uspešna u borbi protiv mnogih vrsta tumora, smanjuje negativne nuspojave hemoterapija, jača imunološki sistem, uspešno leči visoki krvni pritisak, dijabetes, hepatitis i mnoge druge bolesti.
- Shiitake (Lentinula edodes) – ima antibakterijsko, antivirusno i antialergijsko delovanje, jača imunološki sistem, uspješna je u prevenciji raka, dobra je u suzbijanju tromboze.
- Čaga (Inonotus obliquus) – najpoznatiji oksidans i gljiva sa izuzetno jakim lekovitim svojstvima. Ima snažno protivupalno delovanje, uspešna je u borbi protiv raka, psorijaze i virusnih bolesti (gripa, hepatitisa i HIV-a).
- Lavlja gljiva (Hericium erinaceus) – leči i ublažava bolesti nervnog sistema. Pomaže u prevenciji raka, jača imunološki sistem, stimuliše probavu.
Oprez kod branja pečurki!
Ukoliko ne kupuješ pečurke u prodavnici već voliš da ih bereš, strogo vodi računa da li su jestive. Ako si u nedoumici, nemoj ih jesti!
Za kraj ne zaboravi da je veoma važno da znaš kako se pečurke čuvaju, i koji je najbolji način za njihovu pripremu.
Izvor: Magazin Zdravo
