Poznato je da se roditelji plaše povišene temperature kod deteta jer su čuli za “dečji fras”. Znaju da je pojava frasa povezana sa temperaturom, ali retko ko zna nešto detaljnije o febrilnim konvulzijama. S obzirom na staru (i veliku) istinu da se najviše plašimo nepoznatog, evo 10 odgovora na najčešće postavljana pitanja roditelja u vezi dečjeg frasa. Valjda će i strah onda biti manji, a ako je neko vaše pitanje ostalo bez odgovora – slobodno pišite…
1. Šta je dečji fras i kada se javlja?
Febrilne konvulzije (u našem narodu „dečji fras“) predstavljaju pojavu „grčeva“ (nalik na epileptične) i ukočenosti pogleda ili celog tela uz kratkotrajan gubitak svesti. Javljaju se isključivo sa povišenom temperaturom, zato i jesu febrilne konvulzije i skoro isključivo kod dece uzrasta od 6 meseci do 5 godina, zato je dečji fras.
2. Zašto se i kome dešavaju febrilne konvulzije?
Febrilne konvulzije se javljaju usled nezrelosti dečjeg mozga (zato ih nema posle 5. godine) i sniženog „konvulzivnog praga“ kod neke dece, čak i čitavih porodica. „Konvulzivni prag“ je granica povišene telesne temperature koja je okidač za konvulzije i obično je preko 40,5°C (vrlo visoka febrilnost). Medjutim, kod 3-5% dece mlađe od 5 godina se febrilne konvulzije mogu javiti i na nižoj temperaturi (čak i oko 38°C što je umerena febrilnost). Dakle, konvulzivni prag je tu niži i često dobijemo podatak da je neko u porodici, bilo roditelj bilo neko od braće ili sestara, već imao „dečji fras“.
3. U kom uzrastu se javlja dečji fras, to jest febrilne konvulzije?
Najčešće (čak 50%) se dešavaju kod dece u drugoj godini života, a još 40% do 3. godine. Vrlo su retke pre uzrasta od 6 meseci, a nikad posle 5. godine. Ako se jave konvulzivni napadi van tipičnog uzrasta onda to nije „dečji fras“ i nije reč o niskom konvulzivnom pragu već se mora ozbiljno tragati za uzrokom. Tada se obavezno uključuje dečiji neurolog koji, zajedno sa pedijatrom, sprovodi dalje ispitivanje i lečenje.
4. Kako izgledaju febrilne konvulzije?
Svaki pedijatar će vam priznati da „dečji fras“ izgleda dramatično i da uprkos svojoj bezazlenoj prirodi nije prijatan prizor ni za profesionalce.
Tipično je da dete iznenada ukoči pogled („prevrne oči na gore ili u stranu“), najčešće se ukoči i celo telo (ili suprotno – potpuno „omlitavi“) i potom krene da trese ruke i noge (tj naizmenično da ih grči i opušta) ili se trese celim telom. Dete po pravilu još u početku izgubi svest, ne reaguje na pozive, a nakon par minuta može se primetiti modrilo oko usana ili povremeno dolazi do kratkih prekida disanja što obično još više izbezumi roditelje. Kod dečjeg frasa nikad nemamo umokravanje u toku napada, ali kada je reč o manjoj deci koja još uvek koriste pelene, ovaj podatak nema mnogo značaja.
5. Šta tada roditelj (ne)treba da uradi?
Sve ukupno traje 5-10 minuta i spontano prestaje. Roditeljima se sekunde čine kao sati, ali je važno sačuvati prisebnost i OBAVEZNO JE POGLEDATI NA SAT čim se primete konvulzije kod deteta. Dužina trajanja napada (ali objektivno i tačno zabeležena) u mnogome određuje vrstu napada i dalje postupke.
Takođe je važno smestiti dete u bezbedan položaj, obično na pod gde je mogućnost od povreda (pogotovo glave) minimalna. Pod glavu možemo staviti tanak jastuk ili nešto od odeće, glavu okrenuti u stranu a telo na bok što će pomoći u sprečavanju zapadanja jezika Ako se dete drži u naručju, osloniti glavu na donju ruku licem okrenutim u stranu.
NIKAD NE ŠAMARATI DETE, POLIVATI VODOM I NIKAKO NE POKUŠAVATI NASILNO OTVARANJE USTA!
Dete se po pravilu obavezno vodi pedijatru kada je u pitanju prvi napad (koliko god kratko trajao), dok su za ostale napade roditelji opremljenim tubicom diazepama i sami mogu prekinuti napad, pa se na pregled mogu javiti i naknadno.
6. Šta su to atipične konvulzije i kako da ih prepoznamo?
Dečji fras, tj febrilne konvulzije, mogu biti tipične (u tipičnom uzrastu, tipične dužine, praćene temperaturom a bez promena na EEG-u čak i kada se ponove više puta, ali nikad se ne dešavaju više od jedanput za 24h) i tada ne ostavljaju BAŠ NIKAKVE POSLEDICE! Ne zahtevaju bilo kakvu terapiju niti dijagnostiku, osim vezano za bolest koja je i dovela do temperature.
Atipične konvulzije se javljaju pre uzrasta od 6 meseci ili kasnije od 5 godina, traju duže od 15 minuta, mogu se desiti više puta u jednom danu i najčešće nisu praćene temperaturom. To nije „dečji fras – tipične febrilne konvulzije“ i nisu tako bezazlene. Kod atipičnih konvulzija obavezna je hospitalizacija, dijagnostika (EEG), konsultacija dečjeg neurologa i sve što je potrebno kako bi se našao uzrok i sprečila pojava ponovnih napada.
O tome da li su konvulzije bile tipične ili ne, odlučuje vaš pedijatar. Pritom se dosta vodi vašim zapažanjima i zato je dobro znati tačnu dužinu trajanja napada, dobro opisati dešavanja neposredno pre, tokom i posle napada kao i visinu temperature na kojoj se napad desio (temperatura se meri POSLE napada, kako bi se izbegle povrede deteta). Dakle, prepoznavanje atipičnih konvulzija ostavite lekaru i nemojte brinuti o tome jer vam je potrebna hladna glava i razum kada dajete podatke i razgovarate sa pedijatrom.
7. Da li dete koje je imalo „dečji fras“ ima epilepsiju?
Dečji fras i epileptični napadi (konvulzije) možda mogu da liče jedno na drugo, ali nikako nisu isto! Deca koja su doživela fras, nemaju ništa veće šanse da obole od epilepsije od bilo kog drugog deteta koje nikad nije imalo fras.
Takođe, dečji fras ne treba mešati sa nekim bezazlenim trzajima ruku i nogu (često u snu) jer tada dete ima očuvanu svest i reaguje na poziv roditelja ili dodirivanje.
8. Da li postoji terapija za tipične febrilne konvulzije?
Za tipične febrilne konvulzije terapija obično nije potrebna jer napadi traju samo par minuta. Posle prvog napada, roditelji dobijaju tubice Diazepama koje mogu upotrebiti za prekidanje napada ukoliko traje duže od 5-10 minuta. Lek se primenjuje rektalno: sadržaj tubice se istisne u čmar, zadrži malo kako se ne bi ponovo vratio u tubu i posle držati guzu još malo stisnutom kako lek ne bi iscurio, slićno kako kad stavljamo čepić za temperaturu.
NE TREBA PRIMENJIVATI LEK „PREVENTIVNO“ I SVAKI PUT KAD DETE IMA VISOKU TEMPERATURU!
Takvi postupci su rezervisani za atipične konvulzije, a kod tipičnog dečjeg frasa ima više štete nego koristi od terapije – pošto su sami napadi bezazleni i, ponavljam, ne ostavljaju nikakve posledice.
9. Da li se febrilne konvulzije ponavljaju i šta treba uraditi kako bi se to sprečilo?
Skoro polovina dece koja su iskusila tipične febrilne konvulzije doživi bar još jedan napad i to u roku od godinu dana. Ako je prošlo više od 12 meseci od prethodnog napada, manje od 10% je šansi da će se napad ikad više ponoviti. Nema načina da sprečite ponavljanje napada, to i dalje zavisi od stepena zrelosti mozga, konvulzivnog praga, familijarnih faktora itd.
10. Da li su roditelji „krivi“ što je dete imalo fras i da li se moglo nešto sprečiti?
Što se tiče „sprečavanja visoke temperature“, stojim iza toga i kao pedijatar i kao majka da je to nemoguće! Moguće je obarati temperaturu, više ili manje agresivno, držati je pod kontrolom koliko toliko, ali ona prvo dostigne svoj vrhunac pa tek onda reaguje na lekove („antipiretike“). Često kad se jave tipične febrilne konvulzije to bude u prvom naletu temperature, dok roditelji još nisu ni primetili da dete uopšte i ima temperaturu…
Ali nema opravdanja da u kući nemamo lek protiv temperature ili za prekidanje konvulzija ako ih je dete ranije iskusilo. I to ne samo kod kuće, već i kod bake i deke ili na zimovanju/letovanju i slično. Redovno proveravajte svoju apoteku, istekle rokove i na vreme uzmite recept od vašeg pedijatra. Raspitajte se i o doziranju lekova protiv temperature, ne zaboravite da vam je dete poraslo i promenilo kilažu tako da se savetuje i redovno merenje telesne težine. Ne polazite lekaru ako dete ima visoku temperaturu, prvo je kod kuće oborite jer mnoge su se konvulzije desile u kolima i na putu do pedijatra.
Dakle, preporuka je da se kod dece uzrasta do 5 godina, temperatura preko 38°C obara svim mogućim sredstvima, ali bez drame i preterivanja u dozama lekova i kratkim razmacima koji samo mogu štetiti, a ne sprečavaju ništa, čak i ako povišena temperatura ne spada ni posle leka. Ako se i desi fras (nije toliko redak, pomenula sam 3-5%), niko nije „kriv“, prosto se dešava kad se najmanje nadamo. Srećom, isto tako spontano i prolazi, bez terapije i bez ikakvih posledica po budući neurološki razvoj deteta.
Reference:
pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/
Autor:
Dr Mirjana Stanković, specijalista pedijatrije
