Da li današnja deca znaju šta su to žmurke, školice, klikeri, između dve vatre?
Mobilni telefon, rаčunar i internet danas uzimaju primat u životu i vremenu dece.
Najpodložniji uticaju medija su mladi ljudi i deca, kao deo društva koji se nalazi u periodu života u kom usvajaju obrasce ponašanja, kulturu i navike, a mediji kao masovna pojava, su neizbežni. Preko medija mladi danas upoznaju društvo, pa i sebe same, stiču osnovne principe i pravila socijalizacije.
Uticaj televizije
Dok jedni ističu da je televizija prozor u svet, edukator koji najraznovrsnija znanja prenosi u dnevnu sobu korisnika velikom brzinom i sa ogromnom lakoćom, drugi upozoravaju na pejzaž koji deca mogu videti kroz taj prozor, koji je neretko prepun nasilja, nedoličnog i devijantnog ponašanja i slično. Postoji više razloga zbog kojih je televizija privlačna deci. Televizija nudi mogućnost da se indirektno učestvuje u uzbudljivim zbivanjima, da se prate događaji iz sveta sporta, šoubiznisa, da se sazna o idolima i drugim vršnjacima. Televizija utiče na percepciju koju imamo o svetu.
Deca u proseku, dnevno gledaju televiziju tri do četiri sata. Tim tempom, do završetka srednje škole, deca provedu više vremena gledajući televiziju, nego što provedu u učionicama. Sa jedne strane televizija može zabaviti, informisati i praviti deci društvo, a sa druge može uticati na njih i na nepoželjan način.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su deca koja mnogo gledaju televiziju, koju konzumiraju u slobodnom vremenu, pasivna, sklona gojaznosti, jer stalno sede, bez potrebnih fizičkih sposobnosti. Teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju potpuno razvijene verbalne sposobnosti niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme.Pored ovih, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako očigledna. Na primer, na stvaranje slike o sebi, formiranje polnog identiteta i odnos prema seksualnosti.
Dokazano je da deca koja u slobodnom vremenu gledaju dečije obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtaće i programe za odrasle. Istraživanja govore veoma jasno da televizija može biti korisna za detetov govorno-jezički razvoj ako se koristi ispravno i mudro, ali može dovesti i do negativnih posledica za koje se najčešće vezuju za gledanje nasilja i usvajanje obrazaca nasilnog ponašanja. Stotine svetskih istraživanja je potvrdilo da na decu i tinejdžere snažno deluje ono što vide na televiziji i u filmovima. Deca uče svakog minuta, a uči se iz iskustva. Živa iskustva stvaraju obrasce koje posmatrač može preneti u stvarni život.
Deca koja previše gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje učestvuju u organizovanim dečijim aktivnostima van kuće i u slobodnom vremenu. Otuđivanje nije poslednji rizik koji proizilazi iz gledanja televizije na nivou proseka od četiri sata dnevno.
Dostupnost, neiscrpnost brojnih sadržaja, teme bez cenzura, neograničenost prostora i vremena, prednosti su koje Internet pruža. Internet direktno i indirektno utiče na dečija uverenja, njihove stavove, društvene norme te razne kulturalne vrednosti.
Kako smanjiti uticaj TV-a na dete?
-Kontrola vremena. Deca mlađa od dve godine ne bi bez kontrole smela da gledaju u bilo kakav ekran, a tek nakon toga do sat vremena dnevno.
-smanjite učešće TV-a u vašem celokupnom porodičnom životu.
-formirate naviku da TV u vašoj porodici ne bude stalno uključen i da se ne gleda bilo šta već ono što je ranije odabrano.
-zajedno sa detetom izučavajte TV program i obeležite šta ćete gledati.
-Odredite vreme kada se TV može gledati a kada ne može (na primer, ne može da se gleda TV dok se obeduje, kada su prisutni gosti…).
-Izbegavajte kažnjavanje dece zabranom gledanja TV-a osim kada to nije bio neposredan izvor neposlušnosti.
-Uvedite “TV dijetu”: isključite TV na 15 dana i pogledajte da li je vaše dete postalo kreativnije, samostalnije, zadovoljnije.
-ponudite detetu drugačije vrste aktivnosti koje će vas međusobno zbližavati. Na primer, odlaženje u šetnju, bioskop, zajedničko čitanje priča, igre u prirodi…
Konačno, podrazumeva se da decu ne možete, niti bi to bilo poželjno, potpuno izolovati od televizije. Ali je važno naći kompromisno rešenje: malo pasivne zabave neće naškoditi detetu (ili odraslom) i može umanjiti stres, ali ne po cenu da to bude jedini način provođenja vremena. Čak i kada gledate TV “samo” na primer, 4 sata dnevno – to su 4 sata provedena u pasivnoj razonodi.
Uticaj interneta
Takođe, deca i mladi većinu svog slobodnog vremena provode koristeći Internet tako da nas ne sme iznenaditi uticaj Interneta kao jednog od najvažnijih činioca njihovog funkcionalnog vaspitanja i obrazovanja. Radom na računaru i korištenjem Interneta deca na zabavan i zanimljiv način uče o tome kako koristiti savremenu tehnologiju, što će im zasigurno koristiti pri školskom učenju i slobodnim aktivnostima.
Internet je takođe pun zamki i opasnosti. Kada dete veći deo ili čak celo svoje slobodno vreme počne provoditi za računarom, sve manje i manje se kreće, zapostavlja igru sa ostalim vršnjacima, koja je glavni oblik učenja, a često zaboravlja vlastite školske obaveze. Postoje brojne predrasude i osude na račun Interneta kao medija. Internet, kao i televizija, podstiče nasilje u društvu i veliki je „kradljivac“ vremena, deca se, koristeći Internet, otuđuju jedni od drugih i samim tim manje sudeluju u organizovanim aktivnostima izvan kuće.
Radi navedenih činjenica, roditelji bi, za dobrobit vlastitog deteta, trebalo da postave vremensku granicu upotrebe računara, provere i budu upoznavati se sa sadržajem koje njihovo dete istražuje i nikako ne bi smeli dopustiti da računar postane zamena za njih ili međuljudske odnose koji su detetu potrebni u procesu vaspitanja. Postoje različite stvari koje vrebaju na Internetu: neprimerene priče i teme, dezinformacije koje podstiču mržnju i diskriminaciju, neprimereni audio i video zapisi, situacije potencijalno opasne po bezbednost, pa i sam život dece… Tako da što duže dete provodi za kompjuterom, veće su šanse da se susretne sa ‘’tamnom’’ stranom Interneta. Internet je medij putem kojeg se može mnogo toga naučiti, ali s druge strane može se postati žrtvom sajberkriminala. Internet je sveprisutan, necenzuriran, dostupan, anoniman, informativan, ali često se zgražavamo nad njegovim moćima kada se deca nađu u ulogama žrtva koje Internet stvara.
Internet je postao popularno mesto za virtuelne susrete i deca žele preko mreže da stiču nove prijatelje. U tim situacijama treba biti oprezan. Čak i nevina pitanja koja su postavljena sa druge strane nekad mogu upućivati na zle namere. Kao što se deca uče da ne pričaju i ne uzimaju ništa od stranaca, isto pravilo trebalo bi da važi i za Internet. Tim stvarima decu treba podučavati kada počinju da koriste Internet, a najčešće ga koriste u svom slobodnom vremenu.
Jedna od najčešćih razonoda za decu koje Internet nudi su kompjuterske igre, i deca najčešće korišćenje Interneta povezuju sa igranje igrica, u slobodnom vremenu. Postoje razni žanrovi, od onih koje su pedagoški korisne, koje kod deteta razvijaju motoriku, maštu i memoriju, preko akcionih igrara koje su pune nasilja i agresivnosti. Te igre ne podstiču dečiju inicijativnost, kreativnost i smišljanje vlastitih rešenja. Iako istraživanja govore da deca jasno znaju razliku između virtualnih događaja i pravila u stvarnom životu, na roditeljima je zadatak da pripaze na izbor igri koje je dete izabralo. A deca se u slobodnom vremenu često okreću igricama.
Stalno se nameću pitanja i sumnje vezane za računar i Internet. Da li stvaraju asocijalne odrasle, izdvojene iz realnog sveta ili su ipak korisni u mentalnom razvoju dece. Ipak, roditeljima se preporučuje da deci omoguće pristup obrazovnim sadržajima na Internetu. Na taj način deca uče veštine rešavanja problema, stiču osećaj kompetencije i samopouzdanja te uz to uče na jednostavan i njima zanimljiv način. U svemu je bitna kontrola i umerenost, pa tako nije dobro da roditelj dopusti detetu neograničeno vreme za korištenje Interneta ili da uopšte ne dopušta detetu da svoje slobodno vreme provodi na Internetu zbog straha sa čime bi se dete moglo susresti. Roditelj je taj koji bi trebalo da zna pravu meru za svoje dete. Kao i Internet, još jedan medij dominira danas u celokuponom vremenu kod deca, a naročito u slobodnom.
Mobilni telefon, danas uzima primat u životu i vremenu dece. Međutim, prognoze koje se tiču emotivnog života, socijalizacije, pokazivanja emocija i slično, više su nego pesimistične. Jedna reč ih povezuje – otuđenje (i od sebe i od drugih). Deca najčešće provode slobodno vreme sami sa sobom, ali u virtuelnoj komunikaciji sa drugarima. Igra sa drugarima, zajedničke aktivnosti, polako se gube. Još jedan od alarmantnih podataka je i taj da danas deca u sve ranijem dobu dobijaju mobilni telefon. I to se takođe stavlja na teret roditelja. Oni su ti koji moraju biti odlučni i ne popustiti pred molbama i zahtevima deteta.
Evo pet načina kako savremena tehnologija ima negativan uticaj na tinejdzere
- Socijalni sajtovi postaju njihov prvi prioritet, a ne ono što zaista jeste prioritet – škola, porodica i sport.
- Prikazuju se onakvim kakvi nisu zaista.
- Mladi ljudi mogu početi da upućuju vršnjacima poruke svakakvih sadržina, što može dovesti do loših situacija poput depresije i samoubilačkih misli.
- Na neke tinejdžere je lako uticati da promene svoj fizički izgled tako što se upoređuju sa drugim osobama koje vide u medijima.
- Društveni mediji su veoma moćna iskušenja i mogu stvoriti zavisnost.
Na kraju savet roditeljima bi bio da ako primetite da je vaše dete zavisno od tehnologije, a vi niste u stanju da utičete na njega, potrazite pomoć školskog pedagoga ili psihologa, koji će u razgovoru sa detetom I vama, dati najbolje smernice za odgajanje tinejdžera, kako vaspitavati dete da bude „informatički pismeno“ tj. da iz medija izvuče samo ono korisno i pozitivno.
Reference:
Milena Stojanović – Master pedagog
