O temperaturi se oduvek mnogo pisalo, mislimo da sve znamo, spremni smo, lekovi su tu… dobro poznati i već korišćeni. Ali, deca rastu i razvijaju se, dobijaju na kilaži a ponekad i mi zaboravimo, kao što se sve što ne volimo zaboravlja. Evo podsetnika, „ugrubo“, dok ne svane zora ili dok ne stignete do svog lekara.
Zašto je tako teško dozirati lekove za temperaturu?
- zato što je linija tanka
- zato što se predoziranja lako dešavaju (a nisu bezazlena)
- zato što su u pitanju deca koja nisu „mali ljudi“ pa su uvek moguća neželjena dejstva i na uobičajene doze
- zato što se roditelji više boje (neopravdano, kao što smo već utvrdili u ostalim tekstivima o temperaturi) temperature nego lekova, pa su lake ruke prilikom doziranja
- zato što postoje gojazna deca koja u 8 godina imaju kilažu odraslog čoveka, ali jetru i bubrege deteta
- zato što se koriste male, velike, čajne, kafene, supene i kakve sve ne kašike
- zato što deca često povraćaju sirup ili jednostavno odbijaju
- zato što ne postoji injekcija protiv temperature za decu niti bilo koji drugi čarobni lek koji pedijatar može izvući iz rukava kad dođete očajni jer temperatura ne pada (ili ne pada onako kako ste vi očekivali)
Doziranje leka za temperaturu kašičicom
Koji su osnovni principi doziranja lekova protiv temperature?
- dehidriranom detetu teško pada temperatura, prvo ga napojite – ako je temperatura baš visoka onda koristite elektrolite.
- zapamtite da doza koja je primerena (ili bar približno) za kilažu i godine vašeg deteta uvek ima 2 broja: donju i gornju granicu
- izbegavajte da dajete lek dok temperatura nije dostigla maksimum ili bar dok ne pređe 38. Rizikujete grdno razočaranje ako vidite da temperatura uopšte nije pala ili je čak porasla
- ako dajete lek za manju temperaturu (zato što je dete previše malaksalo, ima jaku glavobolju ili bolove druge vrste) dajte manju dozu – sa donje granice
- danju, kad imate pomoć i kad je sve lakše, pravite veće razmake i birajte manju dozu
- kada je temperatura visoka, preko 39 ili noću (kada je sve teže, iscrpljeni i roditelj i dete) dajte maksimalnu dozu i možete držati razmak od 4 sata (ako ste danju „uštedeli“)
- ne treba davati više od 4 doze jednog leka za 24h!
- razmak između doza ponekad može biti 4h, ali samo ako ne premašite ukupno 4 doze za 24h!
- ako ipak morate da češće dajete lek (npr Brufen), onda sledeći put izaberite drugu vrstu – (npr Efferalgan) i tada je 4h bezbedan razmak između dva različita leka i tako naizmenično…
- nikada nemojte dozvoliti da razmak bude manji, čak i između 2 različita leka, možete „ukrasti“ samo 20-30 min najviše (jedino pod nadzorom lekara može drugačije)
- ako je dete mlađe od 3 godine pa je obaranje temperature imperativ, koristite kupanje u mlakoj vodi kao metodu kojom ćete „kupiti vreme“ do sledeće doze
- ne zaboraviti da lekovima treba vremena da deluju, 20-60 min zavisno od leka, deteta i same temperature
Ove tekstove treba koristiti kao informaciju unapred, mudro je znati postupak pre nego što se dogode „situacije sa temperaturom“, ali i kao podsetnik kome se možete vraćati kako vam dete bude raslo i kako toplomer sve ređe bude vaš drug u noći.
Sve detalje o doziranju pedijatrijskih lekova protiv temperature možete naći u sledećim tekstovima:
Doziranje lekova na bazi paracetamola
Doziranje lekova na bazi ibuprofena
Ako budete pažljivo čitali tekstove – sigurno će biti jasnije zašto je teško dozirati lekove protiv temperature, da budu efikasni a bezbedni po naše mališane. Ali, nadam se da će ipak bar malo biti lakše kada budete odlučivali koju dozu leka treba da date vašem detetu.
Reference:
pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/
